Čerkasov: Propaganda u Rusiji je najvažniji instrument upravljanja zemljom

Propaganda u vladavini Vladimira Putina je najvažniji instrument upravljanja zemljom, možda čak važniji od represije, kaže u intervjuu za Istinomer Aleksandar Čerkasov, ruski disident i mirovni aktivista iz Centra za odbranu ljudskih prava „Memorijal“. Ova organizacija, koja se bavi istraživanjem i dokumentovanjem represivnih akcija sovjetskog režima i kršenja ljudskih prava u Rusiji, dobila je Nobelovu nagradu za mir 2022. godine. Čerkasov, istaknuti borac za ljudska prava, bio je gost Crtine međunarodne konferencije „Imamo li izbora“, a za Istinomer je govorio o tome zašto je organizacija kojoj pripada u Rusiji ilegalna, te o propagandi i kontroli medija u toj zemlji.

Iako je dobitnik Nobelove nagrade za mir, vaša organizacija „Memorijal“ je zabranjena u Rusiji jer su je vlasti označile kao „stranog agenta“. Koliko Kremlj zlouopotrebljava ovu etiketu za obračun sa političkim neistomišljenicima?

To je kompleksno. Ja sam, kao što vidite, tipičan agent, Džejms Bond. Kada je 2012. godine donet zakon o stranim agentima, upozoravao sam da će to biti veoma složeno pitanje. To jest, vlasti su u početku tvrdile da će to isključivo biti pitanje društva o tome ko se bavi politikom novcem iz inostranstva. I još preciznije, ko se bavi političkom aktivnošću u interesu stranih nalogodavaca. Ako sam ja agent, to znači da je interes za koji radim – nalogodavac. Ovde postoje dve laži. Prvo, potrebno je dokazati da delujem u interesu nekog stranog aktera. To se ni u jednom slučaju sa stranim agentima ne dokazuje. (…) Drugo, šta je politička delatnost? Setite se, tada Ustavni sud nije mogao da formuliše šta je to politička delatnost i odgovorio je otprilike ovako – pošto ne možemo da formuliramo šta je politička delatnost, politička delatnost je sve. Konkretno, svaka izjava upućena društvu ili vlasti je politička delatnost. (…) Uopšte, sa tim definicijama, šta je šta u Rusiji u poslednjih 25 godina, dešava se nešto čudno. Prvo, u antiterorističkim zakonima terorističkim su nazvane mnoge aktivnosti koje bi u krajnjem slučaju mogle da se zabeleže kao ekstremističke. U antiekstremističke zakone uključene su mnoge radnje koje bi mogle biti u instrumentariju običnih opozicionih političkih partija. A politika kod nas je svaka izjava. Svaka izjava upućena vlasti ili društvu. To znači da možeš da radiš nešto samo ako ćutiš. Zakon o stranim agentima se razvio tako da možeš biti označen kao strani agent čak i bez toga da te neko plaća. Samo zato što razmišljaš o određenim pitanjima. Znam da ovo više liči na neku literaturu apsurda, ali to je naša stvarnost poslednjih 12 godina. (…) Zašto je „Memorijal“ upisan u registar stranih agenata? Centar za odbranu ljudskih prava „Memorijal“ uvršten je na listu stranih agenata zbog pravljenja spiskova političkih zatvorenika i praćenja hapšenja ljudi na protestima. (…) Međunarodni centar „Memorijal“ upisan je kao strani agent zbog toga što je 2014. godine označio aktivnosti u Ukrajini kao agresiju. I, drugo, logično, zato što je „Memorijal“ bio protiv zakona o stranim agentima.

Da li u Rusiji još uvek ima onih koji brane ljudska prava?

Još uvek postoje pojedinci i organizacije koje se zalažu za ljudska prava u Rusiji. Tu su advokati i organizacije za ljudska prava, koje su po pravilu uključene u registar stranih agenata. Ima onih koje se, na primer, bore za to da se ukine tortura prilikom krivičnih istražnih postupaka. Postoje, dakle, ali je njihova aktivnost otežana.

Kakva je uloga propagande u vladavini Vladimira Putina? Koliko je važna?

To je najvažniji instrument upravljanja zemljom. Možda čak i važniji od represije. Represivna kontrola sada je otprilike takva kakva je bila u vreme Brežnjeva i Andropova. Otprilike takva, ali jača. Nekoliko puta, možda red jača. Ali propaganda je mnogo moćnija nego što je bila u vreme Staljina ili Brežnjeva.

Kako to objašnjavate? Zašto se to dešava?

Zato što je razvoj tehnologije, razvoj načina prenosa informacija do ljudi doveo do toga da se sada čovek može jednostavno uroniti u propagandu. Ljudi koji su uspešno opirali sovjetskoj propagandi, neki stariji, sada, nakon nedelju, dve, tri gledanja televizije, postaju zombiji.

Kakva je uloga državnih medija u širenju propagande?

Državni kvazi mediji postali su veoma važan instrument propagande. To jest, u Rusiji nije ostalo nacionalnih medija koji nisu pod kontrolom države. Poslednja tri bila su radio „Eho Moskve“ koji je zadržao mogućnost emitovanja na internetu, ali više nije imao regionalnu distribuciju. TV kanal „Kiša“ i „Nova Gazeta“ bili su primorani da se zatvore u prvom mesecu nakon početka velikog rata. Dakle, kontrola medija je praktično totalana. Fejsbuk je blokiran. To jest, neko ko zna kako da koristi VPN može na neki način da zaobiđe ove prepreke, ali je i VPN takođe zabranjen protokolom.

Ruski državni medij „RT Balkan“, uprkos zabrani u Evropskoj uniji, nesmetano radi u Srbiji. „Reporteri bez granica“ nedavno su ovaj medij opisali kao „fabriku laži“ Vladimira Putina i naveli da on širi narative Kremlja po Jugoistočnoj Evropi. Kako vama deluju ovakvi navodi?

Ne znam kako funkcioniše balkanska verzija „Russia Today“, ali poruke koje sam video su državna propaganda, za to je i stvorena. Poenta je, ako smo započeli razgovor o zakonodavstvu o agentima, i Putin je rekao: „Ko s devojkom večera, taj s njom i igra“. Ako primate novac, to znači da radite za nekoga. To je, iz perspektive psihijatra, Putinova projekcija. Ovo je državna propaganda, stvorena u tu svrhu. To samo pokazuje da svako ko prima državne pare od Putina mora da rad za Putina. Ako su ti mediji stvoreni, onda su oružje propagande. A „Russia Today“ je jedan od glavnih instrumenata propagande.

Narativi iz ruskih medija često su prisutni u srpskim medijima, čak i oni manipulativni poput onog da je Ukrajina napala Rusiju. Kako objašnjavate ovu pojavu?

Mislim da ovu poziciju ruska propaganda zastupa ne samo na teritoriji Srbije, već širom sveta. Takođe su govorili o denacifikaciji u Ukrajini, tvrdeći da postoje nacistički režimi u Ukrajini koji sprovode denacifikaciju. To je takođe standardni narativ, ne samo u Srbiji… Da li da nabrajam sve što tvrde? Metode propagande se nisu mnogo promenile. Ako pogledate šta je zvanična ruska propaganda govorila o Čečeniji 1994. godine, to je otprilike odgovaralo stvarnosti. Ruska propagandna mašinerija imala je svoje mehanizme da proširi i oblikuje svoje medijske narative. To se takođe dešavalo 1994. godine u vezi sa ratom u Čečeniji, i taj mehanizam i dalje funkcioniše. Ali, postoji jedna razlika. Što idemo dalje, ta propaganda je totalnija, što dalje idemo, to je manje nezavisnih izvora informacija.

Sada je postala sofisticiranija?

To su učinili raznovrsnijom paletom propagande. Nije postala istinitija po suštini, ali se, kao kod računara, grafika menjala tokom godina. Umesto crno-bele, sada je gotovo u prirodnim bojama.To je stvorilo raznovrsniju paletu propagande. Nije postala istinitija po suštini, ali je kao grafika na računarima menjala oblik tokom godina. Ima mnogo talentovanih novinara koji su doprineli tome da ova propaganda postane raznolika, ne u crno-beloj formi, već u boji. Tako da je postala privlačnija. Postala je više indoktrinirana.

Ako se sve to uzme u obzir, koliko su građani Rusije informisani o ratu u Ukrajini? Jesu li svesni šta se dešava na frontu?

Mogu to da uporedim sa svojim iskustvom iz sovjetskog doba, ne detinjstvom, već školskim godinama. Zvanično nije bilo informacija o paktu Molotov-Ribentrop, na primer, 1939. godine. Da, nije bilo zvaničnih informacija o mnogim stvarima. Ali sam sa svojim drugovima iz razreda raspravljao o paketu Molotov-Ribentrop čak i u osnovnoj školi. U srednjoj školi slušao sam zapadni radio i čitao različite publikacije do kojih sam imao pristup. U prvom mesecu svog rada, znao sam, kada sam čitao zabranjenu knjigu, da će ili pre ili posle mene šef tajne službe čitati nešto iz te knjige. U to vreme, to je zahtevalo neki napor. Da kažemo ovako: zahtevalo je da se staviš na određeno mesto i da budeš u prijateljskom okruženju. Sada se teško može reći da je nešto drugačije. Postoje tehnička sredstva koja omogućavaju čitanje Fejsbuka, čitanje raznih blokiranih izvora, a tu je i veoma važno okruženje koje te podržava. Da li postoji takvo okruženje koje te podržava? Postoji takvo okruženje, ali ponavljam, sovjetska propaganda je bila prilično jednostavna. To je bila slabo nacrtana matrica. Sada je ta matrica mnogo bolje nacrtana. Sovjetska propaganda je bila veoma loše formulisana. Imala je veoma slab okvir. Sada je nacrtana u velikim detaljima i temeljno… Ljudi koji su mogli da se odupru propagandi u kasnom sovjetskom periodu, sada stariji, ali i mladi, mnogi se nalaze slomljeni, zarobljeni u ovim narativima modernih rasističkih medija. Znam ljude koji su, naizgled, prilično stari i trebalo bi da budu nemoćni pred ovom propagandom, ali se ispostavlja da su otporni, kao platina u kiselini.