Član katarske kraljevske porodice uložio 50 miliona dolara u „Njuzmaks“ kako bi pridobio Trampa

Ovaj investicioni potez ojačao je ključno konzervativno medijsko izdanje u vreme kada se Katar suočavao sa intenzivnim diplomatskim pritiscima od strane svojih suseda i tražio saveznike u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi ICIJ.

U vreme kada je ulaganje izvršeno, koalicija zemalja predvođena Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima uspostavila je diplomatsku i ekonomsku blokadu protiv Katara, optužujući ga da podržava terorističke grupe širom Bliskog istoka.

Katar se oslanjao na svoj odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama radi zaštite, ali je predsednik Donald Tramp prvobitno podržao njegove regionalne rivale, hvaleći njihov potez 2017. godine i kritikujući Katar zbog finansiranja terorizma.

Godine 2019. i 2020, šeik Sultan bin Jasim al Tani, bivši zvaničnik katarske vlade i vlasnik investicionog fonda „Heritidž advjazors“ (Heritage Advisors) sa sedištem u Londonu, investirao je u „Njuzmaks“, ali taj investicioni potez do sada nije bio prijavljen.

„Njuzmaks“ je tražio spoljne investitore kako bi se bolje takmičio sa svojim mnogo većim rivalom, Foks njuzom (Fox News), prema rečima osoba koje su tada razgovarale sa osnivačem i izvršnim direktorom te medijske kuće Kristoferom Rudijem. Pre i posle investicije, visokopozicionirani članovi redakcije Njuzmaksa tražili su od novinara da ublaže izveštavanje o Kataru, tvrde osobe koje su trenutno zaposlene ili su bile zaposlene u toj medijskoj kući.

Predstavnik „Njuzmaksa“ je, međutim, snažno osporio tvrdnju da je ta TV mreža „pristrasno izveštavala kako bi bila naklonjenija Kataru“, i da je Rudi tražio od zaposlenih da ne kritikuju tu zemlju.

„Njuzmaks“ i „Heritidž advajzors“ potvrdili su investiciju nakon što su im predočeni dokumenti koji detaljno opisuju transakciju, a koji pokazuju da je Sultan kasnije preneo svoj udeo na korporativnu strukturu sa Kajmanskih ostrva. Investicija od 50 miliona dolara predstavlja značajan manjinski udeo u „Njuzmaksu“, privatnoj medijskoj kompaniji čija se vrednost procenjuje između 100 i 200 miliona dolara, prema „Standard end Pursu“ (S&P Global Market Intelligence).

Dokumenti potiču iz riznice od oko 100.000 procurelih fajlova od fonda „Dženezis“ (Genesis Trust), pružaoca finansijskih usluga sa sedištem na Kajmanskim ostrvima, koji su dobijeni od ICIJ i pregledani od strane „Vašington posta“ (The Washington Post).

„Šilings“ (Schillings), advokatska firma sa sedištem u Londonu i zastupnik „Heritidža“, saopštila je da je Sultan kupio udeo jer je „video potencijal za profitabilnu investiciju“ i nije delovao u ime države Katar.

Međutim, u dokumentima koji su bili interni obrasci koje je pripremao „Dženezis“ fond, pisalo je da bi korporativna struktura bila „osnovana sa namerom da koristi državi Katar“. U tim dokumentima je prikazan šeik Muhamed bin Hamad al Tani, mlađi brat vladara Katara i potpredsednik investicionog fonda te zemlje (QIA), kao „opcioni korisnik“, što je termin za osobu koja bi preuzela kontrolu nad strukturom u određenim okolnostima. U dokumentima se takođe navodi da će sredstva strukture „biti korišćena prema uputstvima šeika Muhameda (u ime emira), najverovatnije za penzijski fond države Katar.“

Iz „Šilingsa“ međutim tvrde da je reč o pogrešnim dokumentima, i da ih ni Sultan ni niko iz „Heritidža“ nisu videli pre nego što su ih „Vašington post“ i ICIJ kontaktirali za komentar. Naveli su da opcija korisnika nikada nije postojala, i da struktura nije osnovana sa namerom da koristi Kataru. Portparol finansijske firme „Hajvern“ (Highvern), koja je kupila „Dženezis“ 2022. godine, izjavio je da je Sultan oduvek bio jedini vlasnik i korisnik kajmanske korporativne strukture.

Predstavnici „Njuzmaksa“ potvrdili su da su 2017. godine pregovarali sa Katarskim investicionim fondom (QIA)  oko potencijalne investicije, ali da do dogovora nije došlo. Sultanova investicija iz 2019, kako ističu, odvojena je transakcija od ranijih razgovora sa katarskom vladom.

Odnos Kristofera Rudija sa bivšim predsednikom Trampom bio je, kako navodi ICIJ, ključni argument u prodaji, dok je „Njuzmaks“ pokušavao da  obezbedi veliku investiciju iz Katara. Bivši Trampovi saradnici, međutim, tvrde da je opisivanje Rudija kao „najpouzdanijeg privatnog savetnika“ Trampa netačno i da je, iako se njih dvojica često sreću u Mar-a-Lagu na Floridi, Tramp poznat po tome što ima visoko tranzicionalne odnose izvan svoje uže porodice umesto bliskih prijateljstava.

Za Katar, koji je tada bio izolovan blokadom Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, pristup onima bliskim Trampu predstavljao je ključni prioritet.

„Katarci su govorili: ‘Naravno da moramo raditi sa obe strane, ali posebno moramo da pridobijemo konzervativce i ekstremnu desnicu, jer oni vode glavnu reč’“, rekao je Andreas Krig, viši predavač na „Kings koledžu“ u Londonu, koji proučava katarsku bezbednosnu politiku.

Katar je pokrenuo skupu i sveobuhvatnu kampanju da ubedi Trampovu administraciju da je pouzdan partner u regionu. Platio je 1,8 milijardi dolara za proširenje vazduhoplovne baze Al Udeid, najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, i potpisao ugovor od 12 milijardi dolara sa američkim odbrambenim preduzećem Boing za kupovinu borbenih aviona F-15. Emir Katara posetio je Vašington u aprilu 2018. i julu 2019. godine, gde se sastao s Trampom i potpisao poslovne ugovore vredne milijarde dolara.

„Oni veoma mnogo ulažu u našu zemlju. Otvaraju mnogo radnih mesta“, govorio je Tramp o Kataru tokom sastanka u Beloj kući 2019. godine.

Prema izveštaju koji su demokrate objavile 4. januara u Predstavničkom domu, katarska vlada je tokom Trampove administracije platila preko 460.000 dolara za stanove koje poseduje u Trampovoj kuli u Njujorku, a 2018. članovi vladajuće porodice Katara potrošili su više od 280.000 dolara u Trampovom hotelu u Vašingtonu. U avgustu 2018, firma koja je dobila značajnu finansijsku podršku od Katarskog investicionog fonda (QIA) takođe je spasila kompaniju koja je kontrolisana od strane porodice Džareda Kušnera, Trampovog zeta i bliskog saveznika, u vezi s problematičnim investicijama u nekretnine na Menhetnu.

Trampova kompanija je saopštila da nije prodavala nekretnine stranim vladama tokom Trampovog boravka u Beloj kući i da je donirala profite od stranih lidera Ministarstvu finansija.

Osoba upućena u strategiju Katara u tom trenutku izjavila je kako je vlada te zemlje želela da razvije simpatičan konzervativni medij u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da je smatrala da je Foks njuz previše blizak Saudijskoj Arabiji, pošto je saudijski princ ranije držao 6 odsto udela u matičnoj kompaniji ovog medija. Ova osoba je rekla da im je jedan katarski zvaničnik rekao kako „žele da iskoriste sve poluge koje imaju kako bi uspostavili bolje odnose u Vašingtonu.“

Katar je takođe glavni finansijer Al Džazire, jedne od najuticajnijih medijskih mreža u arapskom svetu.

Saudijsko-UAE blokada Katara okončana je baš kada je Tramp napuštao Belu kuću, i dok je Sultan bio u procesu investiranja u „Njuzmaks“.

Tri godine otkako je napustio funkciju, Tramp je nastavio da hvali „Njuzmaks“. „Zaista imate uspon kao raketa, a to je fantastična stvar za konzervativni pokret“, izjavio je Tramp tokom intervjua prošlog maja.