Članovi Kongresa kritikovali Majkla Peka zbog promena u Glasu Amerike i drugim agencijama

Pek, Trampov kandidat potvrđen u Senatu, je pod konstantnom kritikom obe stranke otkad je postavljen u junu.

Povodom njegovih poteza, Kongres je sazvao pretres na kojem se on nije pojavio uz obrazloženje da ne može da stigne zbog drugih obaveza, uprkos tome što mu je član Predstavničkog doma Eliot Engel uputio obavezujući poziv da dođe.

„Pokazao je ogromno nepoštovanje prema ovom odboru i nadozrnoj ulozi koju ima prema Agenciji. On nije osoba za taj posao, treba da da ostavku. Ako to ne uradi, treba da ga otpusti predsednik“, kazao je Engel.

Pretres u Kongresu bio je prva prilika da se ispitaju Pekovi potezi i zašto je smenio sve direktore u Agenciji za globalne medije pod kojom su Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa, Radio Slobodna Azija i drugi mediji.

Publika od 350 miliona ljudi

Godišnji budžet Agencije za globalne medije je oko 800 miliona dolara čime se finansiraju programi na 62 jezika za 350 miliona ljudi širom sveta.

Republikanski predstavnik iz Teksasa Majkl Mekol ocenio je da je Pekovo odsustvo pokazalo „nepoštovanje volje Kongresa“. Posebno je kritikovao Pekovu odluku da zamrzne 18 miliona dolara namenjenih Fondu za otvorene tehnologije.

„Verujem da je na taj način ugrozio podršku koja je potrebna zbog nereda u Hong Kongu, Belorusiji„, rekao je Mekol.

Otkad je došao na čelo Agencije, Pek je otpustio direktore Radija Slobodne Evrope i Slobodne Azije, kao i Mreže za emitovanje programa na Bliskom istoku, namerio da smeni bord Fonda za otvorene tehnologije, a posebno je odbio da produži J1 vize novinarima koji rade u Glasu Amerike.

Agencija za globalne medije je u julu počela proces revizije J1 viza za strane novinare koji rade u Glasu Amerike i odlučila da ih ne produži. Najmanje petoro je do sada napustilo SAD.

U Kongresu su svedočili i biviši direktori i zaposleni u Agenciji za globalne medije i istakli kako su promene od juna ukinule zaštitu koju urednici imaju od političkog uticaja sa strane i da su ugrozili funkcionisanje medijskih redakcija.

„Veoma sam zabrinut da će nepostojanje zaštite od političkog uticaja ugrorizi imidž cele Agencije. Naša reputacija – da govorimo istinu – je suština našeg delovanja. Ovako, ne samo da su ugrožene vrednosti koje zastupamo kao zemlja, već i nacionalna bezbednost„, rekao je Rajan Kroker, bivši član borda u Fondu za otvorene tehnologije.

Svedoci u Kongresu su rekli da ugrožavanje uredničke slobode podrazumeva stavljanje određenih sadržaja na internet stranice, pokušaje predstavnika Agencije da učestvuju na uredničkim sastancima o izborima, smena Stivena Springera koji je bio urednik standarda u Glasu Amerike, masovno otpuštanje direktora medijskih kuća pod okriljem Agencije, odluka da se ne obnove vize novinarima, a pomenli su i Pekove intervjue u kojima je rekao da je Agencija idealno mesto „za postavljanje špijuna“.

„Ništa u mojih 17 godina karijere nije ni blizu ovom izuzetno pogrešnom upravljanju agencijom, zloupotrebi autoriteta, kršenju zakona – kao što je ovo što radi Majkl Pek“, rekao je bivši glavni finansijski zvaničnik USAGM Grant Tarner.

Pek je nekadašnji nezavisni filmski i televizijski producent i na čelu je jedne konzervativne fondacije. Svoje poteze je pravdao time da želi da sačuva uredničku nezavisnost i da Agencija efikasnije ispunjava svoj zadatak. Isticao je i da su do njegovog dolaska rađeni brojni propusti.

Ipak, na sednici na kojoj je potvrđen u Senatu, Pek je obećao da će štititi nezavisnost Glasa Amerike.

Na pretresu u Kongresu, republikanac Skot Peri pravdao je Pekove poteze i konstatovao da je u prošlosti u Agenciji bilo bezbednosnih propusta.

Nekoliko članova Odbora preispitivalo je Pekove komentare o „špijunima u Glasu Amerike“.

„Kada neko iz američke vlade novinara oznaći špijunom, ko će mu bilo gde više verovati? Ko će ih zaposliti? Ovaj čovek se ponaša izuzetno bezobzirno i treba da bude smenjen„, rekao je demokratski kongresmen Hoakin Kastro.

Predstavnici u Kongresu su obećai da će nastaviti da nadziru dešavanja u Agenciji za globalne medije, uprkos nadolazećim izborima i pandemiji.