Da li je ruska publika umorna od ratne retorike?:“Propagandistima Kremlja ponestaje ideja“

Dva skoka u gledanosti ruskih TV emisija dogodila su se tokom onoga što se naziva „specijalna vojna operacija“ — kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. i nakon što je Vladimir Putin najavio mobilizaciju u septembru.

Prošlog leta i tokom poslednjih nekoliko meseci, beleži se pad gledanosti, navodi Maksim Aljukov, doktorant na Kraljevskom ruskom institutu u Londonu koji istražuje propagandu Kremlja.

„Ljudi su prilično umorni od propagande, a poruke Kremlja na TV-u su manje popularne“, rekao je on za Newsweek. Relativno malo poznati izvan Rusije pre invazije Vladimira Putina na Ukrajinu, propagandisti Kremlja su stekli slavu zahvaljujući viralnim snimcima na društvenim mrežama njihovih žestokih napada.

Svake večeri na kanalu Rusija 1 Vladimir Solovjov prikazuje rat kao „sveti“, a Olga Skabejeva, kovoditeljka emisije „60 minuta“ zajedno sa suprugom Jevgenijem Popovom, redovno govori o ratu u Ukrajini kao o civilizacijskom sukobu između Rusije i Zapada.

Od novijih invencija izdavajaju se odsecanje glave ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, bacanje nuklearnih projektila na saveznike Kijeva i klasifikovanje rata kao borbe protiv satanista.

Ali entuzijazma za ovakve poruku je sve manje. U nedelji 21. maja emisija „60 minuta“ bila 16. najpopularniji informativni program u Rusiji, u odnosu na osmo mesto u septembru, prema podacima Mediaskopa, koji meri gledanost u zemlji. Prošle nedelje, Solovjevljeva večernja emisija bila je 36, a njegov nedeljni program je bio 27. — što je manje u odnosu na 12. i 15. u septembru.

„Ljudi ne mogu stalno da konzumiraju agresivnu propagandu. To prirodno dovodi do umora“, rekao je Aljukov.

Retoriku voditelja i njihove goste, poput glavne urednice RT-a Margarite Simonjan i generala u penziji Andreja Guruljova, redovno dele BBC Monitoring i novinarka Džulija Dejvis koja prati ruske medije kao i savetnik za unutrašnje poslove Ukrajine Anton Geraščenko u tvitovima koji izazivaju pitanja o tome koliko to odražava razmišljanje Kremlja.

„Ljudi izvode zaključak da ako kažu te strašne stvari, to im Kremlj kaže da rade. To nije baš tačno“, rekao je Aljukov.

U stvari, rukovodioci ruskih medija redovno dobijaju niz instrukcija iz Kremlja pod nazivom „temniki“ u kojima se navode teme, uglovi i tačke naglaska za voditelje i goste u predstojećim emisijama. Često se radi o ratu, ali može biti i o ekonomiji ili nekom drugom političkom pitanju.

„Oni nisu baš konkretni jer ne možete tačno predvideti šta će se desiti sledeće nedelje“, rekao je Aljukov. „Često sviraju po sluhu. Kada se, na primer, desi nešto neočekivano, kao što je napad na Krimski most, komentatori jedva čekaju uputstva“.

Ljudi poput Solovjeva i Skabejeve moraju da improvizuju, navodi on.

Solovjevljeva TV emisija traje dva i po sata, dok je 60 minuta više od dva sata.

„Razmišljam o tome kao o prodavcu sa scenarijem“, rekla je Džejd Mekglin, autorka „Rata Rusije“, koja istražuje zašto Rusi podržavaju rat protiv Ukrajine i razmatra uticaj propagande Kremlja na stanovništvo.

„Imate proizvod za prodaju, rat, imate osnovni scenario, ali očigledno možete malo da se odvojite od njega, pod uslovom da ga potpuno ne revolucionišete“, rekla je ona za Newsweek. „To je zabava, koliko god to čudno zvučalo, a zabava olakšava propagandu.“

Mekglin smatra da postoji raznolik pristup porukama Kremlja, pri čemu se televizijski kanali obično obraćaju Putinovoj bazi podrške.

„Oni isprobavaju različite tekstove, posebno na televiziji da bi videli odgovore, a takođe i zato što to doprinosi osećaju onoga što ja nazivam polifonijom dogovora“, rekla je oba, misleći na stavove koji bi na prvi pogled mogli izgledati suprotstavljeni. „Ali kada pogledate bliže, često se ispostavi da su pogledi koji su uglavnom isti, ali možda samo imaju drugačiji okvir.“

Daleko od etra, mnogi Rusi se okreću društvenim medijima. Vojni blogeri na Telegramu daju neulepšane poglede na neuspehe na bojnom polju.

Bivši komandant koji je igrao ulogu u ratu u regionu Donbasa, Igor Girkin, kao i njegov neprijatelj, osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin, bili su veoma kritični prema načinu na koji je Rusija vodila rat.

„Mnogi ljudi u Rusiji su kritični prema načinu na koji se rat vodi jer osećaju da on ne postiže svoje ishode“, kazala je Mekglin, dodajući da blogeri daju ljudima „ventil da izvuku deo tog besa“.

Tokom 15 meseci rata, došlo je do promene u retorici od strane propagandista Kremlja. Voditelji i gosti u početku nisu govorili o vojnim gubicima i neuspesima koji su možda bili uokvireni kao taktička pregrupisavanja.

Kako je rat odmicao, te rusko povlačenje iz Hersona i Harkova, kao i mobilizacija koju je Putin najavio u septembru, koju su mnogi smatrali neuspešnom, predstavljali su različite probleme.

Snabdevanje Kijevu oružjem od zapadnih saveznika izazvalo je pozive na televiziji za nuklearni Armagedon kao odgovarajuću kaznu za Zapad.

„To je podsetnik za ljude koji se možda osećaju uznemireno, ‘ne brinite, pogledajte sve ove nuklearne bombe koje imamo’“, kaže Mekglin, koja je i naučna saradnica na Odeljenju za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu. „To je skoro kao skup morala, tako to često tumačim“.

Ali široko očekivana ukrajinska kontraofanziva i uloga Zapada u njenom olakšavanju sada su u fokusu glasnika Kremlja. Nezavisni list na ruskom jeziku Meduza izvestio je ovog meseca da je dobio smernice od Kremlja o tome kako ruske neuspehe i uspehe treba okretati.

Ako bi Ukrajina ostvarila dobitke, to bi trebalo objasniti u kontekstu da se Rusija borila protiv pune snage NATO-a, i kao takva, ruska vojska je bila u stanju da se održi. Ako ofanziva Ukrajine propadne, Kremlj će reći da je Rusija odbila snažan napad Ukrajine podržan od Zapada.

„Postoji mnogo pokušaja da se na neki način istakne ova zapadna podrška“, rekao je Aljukov, dodajući da ako Ukrajina uspe, propagandisti Kremlja mogu da kažu „to je zato što se borimo protiv mnogo moćnijeg neprijatelja“.

Meduza je u avgustu izvestila da je Kremlj preporučio medijima i političarima da invaziju na Ukrajinu stave u istorijsku ravan sa hristijanizacijom Kijevske Rusije u 10. veku koja je postavila temelje Rusije.

Tema rata protiv ukrajinskih „satanističkih“ saveznika pojavila se u jesen 2022. za koju je Aljukov rekao da je možda bila kreativna interpretacija uputstava propagandistima da uporede invaziju sa verskim ratom između pravoslavne Rusije i bezbožnog Zapada.

Čini se da ratni zamor među ruskim stanovništvom takođe dolazi. Anketa Levade u martu pokazala je da samo jedna petina (21 odsto) ljudi pomno prati rat, u poređenju sa 29 odsto pre godinu dana. Skoro polovina (47 procenata) obraća malo pažnje na sukob.

Usred rastuće apatije i nezadovoljstva, propagandisti pokušavaju da smisle ubedljive narative.

Oni pokušavaju sve vrste narativa i mnogi od njih ne uspevaju, ne funkcionišu ili ih javnost ne razume jasno“, rekao je Aljukov. „Definitivno im ponestaje ideja“, zaključio je.

S. D.