Da li su društvene mreže počele da odlučuju o slobodi govora

Jednu od svojih glavnih atrakcija, Tviter je izbrisao preko noći. Profilu Donalda Trampa sa više od 88 miliona pratilaca presudilo je nekoliko objava u danu kada su njegove pristalice zauzele zgradu Kongresa.

„Donald Tramp je naravno svašta sporno govorio u prethodnih nekoliko nedelja i otkad koristi društvene mreže, ali to do sada nije bio razlog da mu se oduzme sloboda govora na društvenim mrežama. Međutim, u ovom političkom trenutku gde su vlasnici tih kompanija procenili da im više odgovara da budu u dobrim odnosima sa novom administracijom i većina njihovih korisnika očekuje od njih da regulišu Trampov nalog i da ga spreče da dalje postuje“, kaže asistent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.

Pokušavali su i godinama unazad. Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže često su bile pod pristiskom da ograniče objave odlazećeg američkog predsednika.

Tviter je ranije objašnjavao: blokiranjem jednog svetskog lidera sakrile bi se važne informacije o kojima bi trebalo da se diskutuje.

„Problem društvenih medija je stariji od samog slučaja Tramp, ali ga je Tramp prosto doveo do situacije kada se pokazalo da je neizdrživ. Ono što je njima bitno sada je da pokažu da društveni mediji mogu da se sami kontrolišu i da nema potrebe da bude kontrola spolja, da američka vlada ne treba da pokreće agenciju za kontrolu društvenih medija koji su specifične privatne firme“, ističe urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević.

Reagovanja iz Evrope 

Njihove poteze osudile su francuske i nemačke vlasti.

„U osnovno pravo slobode mišljenja se može dirati samo na osnovu onoga što piše u zakonu, ne na osnovu pravila društvenih mreža i na osnovu njihove tačke gledišta. Kancelarka vidi ukidanje naloga američkog predsednika kao problem“, kaže portparol nemačke vlade Stefan Zajbert.

Problem koji je izazvao Donald Tramp analitičari vide kao presedan koji će proizvesti nova pravila.

„Naravno da treba da postoji odgovornost za izgovorenu reč… ali nije na tehnološkim kopanijama da idu toliko daleko da a priori oduzimaju nekom mogućnost govora“, ocenio je Milan Krstić.

„Ono što je problem je ko je dao za pravo menadžerima Tvitera ili Fejsbuka i Gugla da određuju koje poželjan a ko nije, ko im je dao za pravo da određuju šta sme, a šta ne sme da se čuje, to je problem u ovoj priči“, navodi Zoran Stanojević.

U problemu je i komanija Tviter čija je vrednost na berzi pala za sedam procenata nakon gašenja naloga Donalda Trampa.