Dezinformacije u predizbornim kampanjama

U prvom krugu izbora koje su mnogi ocenili istorijskim, jer bi predsednik Redžep Tajip Erdogan posle skoro 20 godina na vlasti mogao da bude smenjen, nijedan kandidat nije dobio natpolovičnu većinu, te su u drugi krug ušli dosadašnji predsednik Erdogan (49,51 odsto) i Kemal Kiličdaroglu (44,8 odsto), kojeg je podržalo šest različitih opozicionih stranaka.

Tokom predizborne kampanje turska javnost se suočila sa različitim vrstama dezinformacija, uključujući i dipfejk snimke, ali i optužbama da Rusija stoji iza širenja lažnih vesti.

Polarizacija u turskom društvu duboko je uticala na izbore i količinu dezinformacija koje su kružile tokom predizborne kampanje.

Na meti su bili svi učesnici u procesu – dezinformacije su delili i političari, čak i na predizbornim skupovima, dok su sve stranke i svi kandidati imali svoje armije trolova.

Napadali su jedni druge, posebno na Tviteru, ali i na drugim platformama društvenih mreža, koje su odigrale važnu ulogu tokom predizborne kampanje.

Medijski stručnjaci iz Turske ocenili su da značajan broj građana te zemlje zapravo ne veruje mejnstrim medijima i da vesti u velikoj meri dobijaju sa kanala društvenih mreža.

Tokom predizborne kampanje, armije trolova su uticale na promenu stavova građana prema strankama, liderima i kampanjama.

Dezinformacije o političkim protivnicima delile su sve strane, uključujući i političke lidere.

Tako je tokom predizbornog mitinga u Istanbulu, predsednik Redžep Tajip Erdogan prikazao dipfejk snimak, s ciljem da svog najznačajnijeg protivkandidata Kemala Kiličdaroglua, glavnog opozicionog lidera, poveže sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK), militantnom kurdskom organizacijom koja je klasifikovana kao teroristička u Turskoj, Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama.

Naime, tokom skupa, Erdogan se obratio okupljenima pitajući „Da li bi moji građani glasali za ovo?“ i zatim pokazao na veliki ekran iza sebe.

Na ekranu se vidi navodni snimak iz kampanje na kojem glavni Erdoganov izazivač, Kemal Kiličdaroglu, govori gledaocima „Idemo zajedno do glasačke kutije“.

Posle nekoliko sekundi, Kiličdaroglu nestaje sa ekrana i pojavljuje se druga osoba, obučena u vojnu uniformu. Čini se da je snimak još uvek deo videa iz Kiličdarogluove kampanje.

Ta druga figura je Murat Karajilan, jedan od osnivača Kurdistanske radničke partije, koji navodno iskazuje svoju podršku opozicionom lideru.

Poruka koju je Erdogan pokušavao da prenese bila je jasna – sekularni opozicioni lider je formirao uniju sa „teroristima“.

Međutim, video je montiran i predstavlja jedan od primera dezinformacija koje su uprljale kampanju za jedne od najvažnijih izbora u Turskoj, ali i primer kako se lažni video snimci mogu koristiti i na skupovima, a ne samo na društvenim mrežama.

„Kako osoba koja sedi u predsedničkoj fotelji može da se spusti ovako nisko“, pitao je Kiličdaroglu.

On je na Tviteru napisao da je montirani video besramna crna kampanja.

Kiličdaroglu je tokom cele kampanje tvrdio da „strani hakeri“ koje je regrutovao Erdoganov tim pripremaju dipfejk video snimke i zvučne zapise sa ciljem da diskredituju rivale dosadašnjeg predsednika nekoliko dana pre izbora.

On je za to optužio i Rusiju.

„Dragi ruski prijatelji, vi stojite iza montaža, zavera, dipfejk sadržaja i traka koje su razotkrivene u ovoj zemlji“, napisao je Kiličdaroglu na Tviteru i na ruskom jeziku, ne objašnjavajući zašto okrivljuje Rusiju. „Ako želite naše prijateljstvo posle 15. maja, maknite ruke sa turske države”.

Međutim, ni Erdogan nije ostao dužan svom najvažnijem političkom protivniku.

Erdogan je, naime, rekao da je vojska trolova radila za njegovog rivala.

„Koristite laži i dezinformacije. Smišljate šeme koje ni đavolu ne bi pale na pamet“, rekao je Erdogan opozicionom lideru tokom jednog gostovanja na televiziji.

Još jedan primer širenja dezinformacija je to što je Erdogan na velikom ekranu pokazao izvod iz novinskog članka koji sugeriše da je Kiličdaroglu proglašen krivim za prevaru 1996. godine.

Međutim, u originalnom članku, koji su brzo pronašli novinari, navodi se da je Kiličdaroglu zapravo osudio prevaru u turskoj agenciji za socijalno osiguranje, na čijem čelu je tada bio.

Lavina dezinformacija, spinova i lažnih vesti pokrenuta je i nakon što je predsednik Erdogan prekinuo intervju koji se emitovao uživo na lokalnim televizijama jer se nije osećao dobro.

Erdogan se posle petnaestak minuta vratio na snimanje, navodeći da je dobio stomačni grip, ali su u međuvremenu pojedini lokalni mediji objavili nepotvrđene informacije da je predsednik dobio srčani udar, što se proširilo i na društvenim mrežama.

Širenje dezinformacija i lažnih vesti iskorišćeno je kao izgovor da se jedan od kandidata na predsedničkim izborima, Muharem Indže, povuče iz predizborne kampanje, samo nekoliko dana pred izlazak na birališta.

On se povukao, kako je rekao, zbog kampanje klevete na internetu, koju su pratile lažne fotografije na kojima je u društvu žena ili vozi skupocene automobile.

Takođe, tokom predizborne kampanje bilo je dosta dezinformacija u vezi sa tim koliko je ljudi prisustvovalo opozicionim i vladinim skupovima.

Takve dezinformacije imale su uticaj na odluke građana tokom izbornog dana, jer masovnost pokazuje da li je određeni kandidat moćan ili ne.

Deljene su i lažne predizborne brošure koje su izgledale kao predizborni materijal opozicionog kandidata Kiličdaroglua, a zapravo su napravljene kao antipropaganda o opozicionom kandidatu.

Na jednom letku se tvrdi da Kiličdarogluov tim obećava povlačenje turskih trupa iz Sirije i zaustavljanje svih vojnih operacija protiv PKK.

Tokom kampanje na društvenim mrežama su cirkulisali video snimci sa više od 700.000 pregleda sa ciljem da diskredituju Erdogana, na kojima ga njegovi koalicioni partneri navodni kritikuju.

Širenje dezinformacija nije prestalo ni nakon što su se birališta zatvorila.

Naime, objavljeni su izmanipulisani snimci kako pristalice lidera opozicije slave njegovu pobedu u prvom krugu izbora.

Društveni mediji u Turskoj postali su političko bojno polje još prošlog oktobra, kada je parlament usvojio zakon prema kojem je širenje „lažnih vesti“ kažnjivo do tri godine zatvora.

Nekoliko nedelja nakon usvajanja zakona, Kiličdaroglu je postao jedan od prvih koji je procesuiran zbog navoda da je Erdoganova vlada islamskih korena odgovorna za „epidemiju metamfetamina“ u Turskoj.

Ostaje da vidimo da li će se ista praksa širenja dezinformacija i lažnih vesti nastaviti i do nedelje, 28. maja, kada će građani Turske ponovo izaći na birališta.