Dobitnica nagrade CPJ za Glas Amerike: Ruski nezavisni novinari „na ivici opstanka“

Timčenko je u Njujorku dobila nagradu „Gven Ajfel“ koju odbor Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) dodjeljuje u čast poznate američke novinarke i savjetnice te oranizacije koja promoviše slobodu medija širom svijeta. Ajfel je preminula 2016. godine.

Timčenko i njen tim već nekoliko godina vode Meduzu iz egzila. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, vlasti su blokirale pristup vebsajtu tog medija u Rusiji. Uprkos tome, Timčenko kaže da je njen tim i dalje u mogućnosti da plasira svoj sadržaj za milione u Rusiji“kojima je istina potrebnija više nego ikada“.

„Naša dužnost i misija su i dalje isti. Da svojim čitaocima dajemo nezavisne i objektivne informacije i da ih ne ostavljamo same u namračnijem periodu“, poručila je Timčenko u govoru posle uručenja nagrade.

U intervjuu za Ruski servis Glasa Amerike, Timčenko kaže da je bila šokirana zbog priznanje i da je mislila da je šala kada ju je CPJ prvobitno kontaktirao.

Glas Amerike: Pojedini govore o zamoru zbog vijesti o ratu u Ukrajini. Šta novinari mogu da urade da stave do znanja svijetu da bi i dalje trebalo da pomaže Ukrajini?

Timčenko: Novinari bi trebalo da se prisjete da su četvrta sila. Da nismo posluga. Moramo da kažemo: „Dođite i vidite. Ovako izgleda rat“.

Tačne informacije sada spasavaju živote, uključujući i živote onih koji su mobilisani u Rusiji, onih koji pokušavaju da napuste zemlju zbog regrutacije. Govorim sada o Rusima koji su Evropi ili u Americi i koji misle da je rat nešto daleko. I moramo da se podsjetimo da naši čitaoci moraju da dobiju sve informacije. Ne bi trebalo da budu izostavljeni.

Proteklih godina, smatralo se dobrom praksom da se ne čitaoci ne uznemiraavaju. I razumijem i poštujem njihovo pravo da ne budu traumatizovani. Naravno, možemo unaprijed da upozorimo da je riječ o nasilnim prizorima. Međutim, u takvim trenucima potrebno je da otvoreno kažete: „Dođite, pogledajte. Vaša i budućnost vaše djece zavisi od toga“.

Glas Amerike: Novinarstvo bi trebalo da bude nepristrasno. Koliko je teško za ruske novinare da budu objektivni kada je Rusija počela rat?

Timčenko: To nije komlikovano. Nemojte da krijete činjenice. Utvrdite ih, razotkrijte laži. Prije svega, ne zaboravite da novinarstvo daje glas onima koji ga nemaju, koji su sada žrtve. Moramo da budemo na strani ranjivih.

Glas Amerike: Kao što ste sami rekli, ljudi ne žele teške informacije, žele informacije koje je lakše razumjeti. Kako mediji mogu da rade u situaciji kada se šire dezinformacije ili lažne vijesti?

Timčenko: To je stvar izbora. Morate da donesete odluku i da snosite njene posljedice. Najočiglednija stvar koju novinarstvo može da uradi jeste da ne viče. Razgovarajte sa ljudima kao što razgovarate sa vama bliskim osobama, koje ne želite da izgubite. Trenutno nema dovoljno smirenosti, objašnjavanja, postepenog približavanja spoznaji da morate da živite u realnosti.

Glas Amerike: Rat je promijenio sve. Mijenja se i novinatstvo. Kakva je budućnost medija?

Timčenko: Prerano je govoriti o dalekoj budućnosti. Sada, svi nezavisni novinari u Rusiji su na ivici opstanka. Bore se za svoje živote i za publiku.

Postoje milioni građana u Rusiji kojima pokazujemo da nisu sami, da smo sa njima, da smo u kontaktu. Internet je veliki, svijet je mali, svi smo zajedno. A kada mediji prežive, mogu da zadrže publiku i sve će biti bolje.

Rusko novinarstvo je kao maslačak koji cvjeta kroz tri sloja asfalta. Sve će biti bolje. Niko nije odustao od ove profesije. Novinari svu svjesni rizika. Međutim, treba prvo preživjeti.