Dobitnici Nobelove nagrade za mir pozivali na zaštitu novinara

Marija Resa (Ressa) sa Filipina i njen kolega Dmitrij Muratov iz Rusije održali su svoja predavanja u Gradskoj kući u Oslu.

Norveški Nobelov komitet odabrao je dvoje novinara za njihovu odvojenu borbu za slobodu izražavanja u zemljama gde su se novinari suočavali sa stalnim napadima, uznemiravanjima i čak ubistvima.

„Da, režimo i grizemo. Da, imamo oštre zube i jak stisak, ali smo preduslov za napredak i protivotrov tiraniji“, rekao je Muratov novinarima.

On je iskoristio svoj govor da uputi upozorenje o potencijalnom ratu između Rusije i Ukrajine.

„U glavama nekih ludih geopolitičara, rat između Rusije i Ukrajine više nije nešto nemoguće. Ali znam da se ratovi završavaju identifikacijom vojnika i razmenom zarobljenika“, rekao je Muratov.

Ocenio je da u Rusiji novinarstvo prolazi kroz mračnu fazu i naveo da su mnogi novinari i aktivisti za ljudska prava označeni kao „strani agenti“.

„Mnoge naše kolege su ostale bez posla. Neki moraju da napuste zemlju. Nekima je uskraćena mogućnost da žive normalan život, ne zna se koliko dugo. Možda zauvek“, istakao je.

Muratov je završio predavanje zamolivši skupštinu da minutom ćutanja oda počast novinarima „koji su dali živote za ovu profesiju“ i izrazio želju da novinari umiru od starosti.

Resa, prva osoba sa Filipina koja je dobila Nobelovu nagradu za mir, rekla je da je mračno doba za novinarstvo i da je borba za vest prošlost.

„Moramo da pomognemo nezavisnom novinarstvu da opstane, prvo tako što ćemo pružiti veću zaštitu novinarima i suprotstaviti se državama koje napadaju novinare“, rekla je ona.

Resa (58) je suosnivač portala Rapler (Rappler) osnovanog 2012. koji je kritički nastrojen prema filipinskoj vladi. Muratov (59) bio je jedan od osnivača 1993. nezavisnog ruskog lista Novaja Gazeta.

Predsednica norveškog Nobelovog komiteta Berit Rajs-Andersen (Reiss-Andersen) rekla je da su sloboda govora i informacija „osnovni preduslov za demokratiju“.

Istakla je da su dobitnici nagrade „učesnici rata u kojem je pisana reč njihovo oružje, a istina cilj i svako razotkrivanje zloupotreba moći je pobeda“.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu (1833-1896), pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.