Mijatović je u saopštenju objavljenom preko svog Tviter naloga navela da pažljivo prati događaje vezane za Asanžov slučaj, posebno optužbe protiv njega i zahtev za izručenje koji su uputile Sjedinjene Države vladi Velike Britanije.
Potencijalno izručenje Džulijana Asanža ima implikacije za ljudska prava koji idu mnogo dalje od njegovog pojedinačnog slučaja, navela je Mijatović u saopštenju.
„Optužnica pokreće važna pitanja o zaštiti onih koji objavljuju poverljive informacije radi javnog intneresa, kao i onih koji otkrivaju kršenja ljudskih prava. Široka i nejasna priroda navoda protiv Džulijana Asanža i prestupa navedenih u optužnici su zabrinjavajući jer se mnogi odnose na aktivnosti u suštini istraživačkog novinarstva u Evropi i drugde“, navela je Mijatović.
Ona je dodala da bi shodno tome dozvoliti izručenje Asanža na toj osnovi imalo „zastrašujući uticaj na slobodu medija“ i moglo bi u krajnjem da ometa medije u obavljanju njihovog zadatka kao pružaoca informacija i javnog čuvara u demokratskim društvima.
Dodala je da bi izručenje u okolnostima u kome bi ta osoba bila pod rizikom torture ili nehumanog ili degradirajućeg tretmana bilo suprotno Članu 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Mijatović je podsetila da je specijalni izvestilac UN za torturu jasno rekao da smatra da bi uslovi pritvora u SAD i presuda koja bi verovatno bila izrečena Asanžu predstavljalo takav rizik.
„U svetlu uticaja na slobodu medija i ozbiljne zabrinutosti oko tretmana koje bi Asanž imao u SAD, moja ocena kao komesara za ljudska prava je da on ne treba da bude izručen“, napisala je Mijatović, i dodala da će nastaviti pažljivo da prati taj slučaj.
Suđenje Asanžu o američkom zahtevu za njegovo izručenje upućenom Velikoj Britaniji treba da počne u ponedeljak, a odluka se očekuje za nekoliko meseci.
Džulijan Asanž nalazi se u zatvoru u Belmaršu, na jugu Londona od kada je uhapšen u aprilu 2019. u ambasadi Ekvadora. Njegovo izručenje traži Vašington, i u SAD mu preti do 175 godina zatvora zbog špijunaže.
Američke vlasti ga terete da je ugrozio stotine njihovih izvora kada je objavio 2010. godine 250.000 diplomatskih depeša i oko 500.000 poverljivih dokumenata koji su se odnosili na aktivnosti američke vojske u Iraku i Avganistanu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.