Džulijan Asanž: Švedska ponovo otvorila slučaj optužbi za silovanje

Istraga je ponovo otvorena na zahtev advokata navodne žrtve.

Asanž negira optužbe, a sedam godina je izbegavao izručenje Švedskoj zatraživši azil u ambasadi Ekvadora u Londonu 2012. godine.

Međutim, 47-godišnjak je prošlog meseca izbačen iz ekvadorske ambasade i osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije.

Tužilaštvo je pre dve godine odustalo od istrage o navodnom silovanju, navodeći da ne mogu ništa da urade dok je Asanž u ambasadi Ekvadora.

Sada je odlučeno da se istraga ponovo otvori, što dovodi do pitanja koji zahtev za izručenjem ima prednost – švedski ili američki.

Sjedinjene Države takođe žele da im Britanija izruči Asanža, zbog njegove navodne uloge u objavljivanju poverljivih vojnih i diplomatskih dokumenata iz 2010. godine.

Asanž se suočava sa optužbom za učešće u zaveri za hakovanje u Americi – optužen je da je učestvovao u jednom od najvećih otkrivanja vladinih tajni, zbog čega bi mogao da bude osuđen i na do pet godina zatvora.

Nakon dramatičnog hapšenja prošlog meseca, on je odveden pred Vestminster prekršajni sud gde je proglašen krivim po britanskoj optužnici za kršenje uslova kaucije. Asanž je trenutno u zatvoru u Londonu.

Ujedinjene nacije su apelovale da njegovo pravo na fer suđenje mora biti ispoštovano tokom bilo kojeg procesa izručenja.

O čemu je istraga u Švedskoj?

Asanž je optužen za silovanje i druge seksualne prekršaje nakon Vikiliks konferencije u Stokholmu 2010. godine. Oduvek je negirao optužbe, navodeći da je postojao pristanak za seksualni odnos.

Bio je pod istragom za seksualno zlostavljanje i prinudu, ali je rad na njima prekinut 2015. godine zbog isteka vremena.

Tužilaštvo je počelo da razmatra slučaj silovanja kako bi odlučili da li da nastave sa njim pre nego što zastari u avgustu 2020.

Advokatica navodne žrtve, Elizabet Masi Fric, rekla je da ih je iznenadilo Asanžovo hapšenje, ali da se „ono čemu smo se nadali i čekali od 2012. sada konačno dešava“.

„Nijedna žrtva silovanja ne sme da čeka devet godina da bi dočekala pravdu“.

Kako funkcioniše proces izručenja?

Advokatica Rebeka Niblok, čija su specijalnost procesi izručenja, kaže da odluka pre svega leži u sudovima i da samo sudija može da odluči da li se izručenjem krše ljudska prava neke osobe.

Ministar unutrašnjih poslova može da razmatra brojne okolnosti tokom odlučivanja o tome da li da zahteva izručenje ili ne, uključijući i to da li za tu osobu postoji rizik od smrtne kazne.

Međutim, ukoliko Švedska zatraži izručenje, Niblok kaže da će onda ministar unutrašnjih poslova odlučivati o tome čiji zahtev ima prednost, uzimajući u obzir faktore kao što su težina prekršaja kao i čiji je zahtev bio prvi.

Nik Vamos, bivši predsednik Kraljevske tužilačke službe, rekao je da proces u Ujedinjenom Kraljevstvu ne bi trebalo da traje duže od 18 meseci.

Uzimajući u obzir potencijalno Asanžovo protivljenje izručenju, Vamos je izjavio da ne veruje da bi sud prihvatio tvrdnju da je američki slučaj politički motivisan.

Ali, rekao je da bi Asanž mogao da tvrdi da će mu tokom boravka u američkom zatvorskom sistemu biti prekršena ljudska prava i da ne bi mogao da dobije pravično suđenje zbog svoje ozloglašenosti i veza sa političkim skandalima.