„Proveravamo da li se to dešavalo, a ako jeste to je apsolutno neprihvatljivo i u suprotnosti je sa svim pravilima. U EU imamo slobodu medija i slobodu govora i to spada u stubove Unije. Ako se to dešavalo to bi bilo apsolutno neprihvatljivo“, kazala je Ursula fon der Lajen 19. jula u Pragu na konferenciji za novinare sa češkim premijerom Andrejom Babišom.
Predsednica EK reagovala je povodom medijskih objava da su neke vlade i obaveštajne službe, među njima i neke iz EU, koristile špijunski softver Pegaz, izraelske kompanije NSO, da špijuniraju novinare, aktiviste nevladinih organizacija i političke neistomišljenike.
Softver Pegaz je razvijen za borbu protiv terorista i služi za hakovanje i prisluškivanje mobilnih telefona.
Pegaz je u stanju da prati ne samo celokupnu komunikaciju mobilnog telefona već i da prenosi ono što prikazuje telefonska kamera.
Istragu je sproveo međunarodni medijski konzorcijum sastavljen od nekoliko medija u saradnji sa pariskom neprofitnom organizacijom Zabranjene priče (Forbiden storis) i grupom Amnesti internešenel.
Sa liste više od 50.000 brojeva mobilnih telefona, koju su dobili organizacija Zabranjene priče i Amnesti internešenel, i podelili je sa 16 medijskih organizacija, novinari su identifikovali više od 1.000 pojedinaca u 50 zemalja koje su navodno klijenti NSO izabrali za potencijalni nadzor.
Među njima je 189 novinara, više od 600 političara i državnih zvaničnika, najmanje 65 rukovodilaca u privredi, 85 boraca za ljudska prava i nekoliko šefova država, naveo je Vašington post, član međunarodnog konzorcijuma.
Kuće za koje rade novinari su Asošiejted pres, Rojters, Si-En-EN, Vol strit džurnal, Mond i Fajnenšel tajms.
Među špijuniranim novinarima pored britanskih ili francuskih su i neki urednici medija u Mađarskoj.
Grupa NSO je demantovala da su podaci na kojima se zasniva izveštaj procureli sa njenih servera, navodeći da „takvi podaci nikada nisu postojali“ ni na jednom od njenih servera.
Ta kompanija je navela da je izveštaj „pun pogrešnih pretpostavki“ i ponovila da softver prodaje samo policijskim organima i tajnim službama “proverenih vlada”, sa “isključivim ciljem da se sprečavanjem zločina i terorističkih akata sačuvaju ljudski životi”.
Kritičari te tvrdnje nazivaju neiskrenim i ukazuju na problem gotovo potpunog nedostatka regulacije privatne globalne industrije nadzora.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.