EP glasa o izmenama zakona o autorskim pravima

Podneta 2016. godine s ciljem da se ažurira zakon o autorskim pravima u doba Fejsbuka i Gugla, ova inicijativa je pokrenula žestok lobistički rat.

Inicijativu za izmenu zakona o autorskim pravima potpisali su i direktori 18 evropskih novinskih agencija, uključujući Tanjug, s ciljem da se Fejsbuk i Gugl obavežu da deo prihoda plate novinskim agencijama čiji sadržaj sada besplatno koriste.

Evropski parlamentarci su, međutim, sa približavanjem dana glasanja „bombardovani“ milionima mejlova i hiljadama telefonskih poziva, s porukama utemeljenim na standardnim scenarijima koje su pisali lobisti.

Neki su čak, kako tvrdi francuska poslanica u Evropskom parlamentu, Vrižini Rozijer, dobili i pretnje smrću, prenosi britanski Gardijan.

Šefovi najvećih evropskih novinskih agencija su u toj inicijativi naveli da je reč o tome da se zaustavi jednostavno rečeno „pljačka sadržaja informativnih medija i njihovih prihoda od oglašavanja, iza koje stoje internet divovi, pretnja i potrošačima i demokratiji“.

To je, kako su istakli, situacija koja uništava nezavisne medije.

Kako objašnjavaju evropske novinske agencije, Fejsbuk i Gugl besplatno koriste ogromnu količinu vesti i priloga štampanih medija i agencija i na tom sadržaju privlače sve veći broj oglašivača.

Na taj način, oni dobijaju toliki deo reklamnog „kolača“ da uspostavljaju monopol, o čemu svedoči podatak da su 2017. godine u njihovim ukupnim prihodima čak 80 odsto činili prihodi od oglašavanja na internetu.

Prema predloženoj izmeni zakona oni će morati da dele jedan deo prihoda sa autorima sadržaja.

Novinske agencije, uključujući Tanjug, ukazale su u inicijativi na to da aktuelni zakon datira iz vremena kada Gugl, Fejsbuk, Jutjub i pametni telefoni nisu ni postojali.

Takođe su navele da štampani mediji i agencije ulažu veliki novac u proizvodnju vesti i njihovi novinari, ponekad uz velike rizike, sprovode poduhvate kako bi došli do sveobuhvatnog i tačnog izveštaja, te da moraju da izdvoje značajna sredstava za poslovanje onlajn.

„Samo tražimo da oni koji kradu vesti pošteno plate“, poručili su.S druge strane, kritičari ove inicijative tvrde da će izmene zakona o autorskim pravima uništiti internet, što je naišlo na revolt podnosilaca inicijative, a nemački demohrišćanin Aksel Voš je tu tvrdnju nazvao „potpuno pogrešnom“ i „lažnom vešću“.

Imajući u vidu da se amandmani sastavljaju i prepravljaju u poslednjem trenutku, krajnji ishod glasanja je neizvestan.

Evropski parlament je, da podsetimo, u julu odbacio predlog izmene tog zakona, iako je on prethodno dobio podršku nadležnog parlamentarnog odbora.

Među najnovijim pristalicama izmena je i 165 filmskih stvaralaca i scenarista, među kojima je i britanski reditelj Majk Li, koji je prošle nedelje uputio apel na Venecijanskom filmskom festivalu, pozivajući poslanike EP da usvoje zakon.

U julu je Pol Makartni takođe „pritisnuo“ poslanike da „stanu na kraj“ tehnološkim kompanijama koje eksploatišu muzičare.

Oponenti inicijative su se takođe angažovali.

Tako je Vikipedija zatvorila svoje stranice u nekim zemljama u znak protesta zbog ovih planova, za koje tvrdi da će ih primorati na gašenje svoje enciklopedije koju „prave“ korisnici.

Jedan od delova predloga izmena zakona oko kojeg se najviše „lome koplja“ odnosi se na član 11, kojim se predviđa da internet kompanije plaćaju pre svega agencijama, potom novinama i časopisima objavljivanje dela njihovih proizvoda – na primer naslova, fotografija i tekstualnih paketa na Fejsbuku i Gugl Njuzu.

Druga „sporna“ tačka je član 13, koji predviđa zakonsku obavezu za platforme poput Jutjuba koji koriste materijale zaštićene autorskim pravima, da imaju ugovore sa vlasnicima/autorima muzike ili filma.