Redžep Taip Erdogan je u Turskoj na vlasti još od 2002. godine. Nakon što je više od deceniji proveo kao premijer, 2014. je izabran za predsednika. Posle neuspešnog puča 2016. godine, raspisuje refrendum i značajno sebi povećava ovlašćenja.
Popularnost duguje ekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu od 4,5 odsto, doveo je Tursku među 20 svetskih ekonomija, ali to nije potrajalo – 2014. godine privredni rast pada na 2,9 posto i nezaposlenost uskoro dostiže 15 odsto.
O stanju ljudski prava u Turskoj se govorilo i ranije, ali se nakon pokušaja puča 2016. situacija značajno pogoršala. Oko 50.000 vojnika, novinara, profesora, advokata, završilo je u zatvoru, a 150.000 zaposlenih u državnoj administraciji izgubili su posao.
Evropski sud za ljudska prava tražio je od Ankare da se izjasnio o 546 žalbi koje su tom sudu podnete zbog pritvaranja turskih sudija.
O Turskoj se govori i kao o najvećoj tamnici za novinare. Trenutno se u zatvorima nalazi 123 novinara. Njih 47 je već osuđeno, za 34 suđenje je u toku, protiv 30 se vodi istraga, a 12 novinara čeka odgovor na žalbu na presudu koji su podneli Vrhovnom sudu.
Od 2014. godine, kada je Erdogan postao predsednik do danas – ukupno 54 novinara, je zatvorski ili novčano kaženjeno zbog „vređanja predsednika“.
Nezaposlenost novinara porasla je sa 4,7 posto na 23,8 posto.
Iz Evropske unije više puta je naglašeno da Turska ignoriše vrednosti na kojima se temelji EU, ali da je ta zemlja partner od velike važnosti u područuju migracija, borbe protiv terorizma i energetike.
Videoprilog televizije N1 pogledajte OVDE.
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.