Nacrt novog EU zakona, kako naglašava Fajnenšel tajms, sadrži odredbe prema kojima tehnološke kompanije moraju jasno da istaknu kome šalju svoje političke reklame, koliko traju njihovi oglasi, kao i da saopšte kako određuju ko će ih gledati.
U nacrtu se navodi da su velike internet kompanije koristile podatke građana u političkim oglasima na način koji je negativno uticao na slobodu mišljenja i informisanja, kao i na donošenje političkih odluka o glasanju na izborima.
Fejsbuk je u Sjedinjenim Američkim Državama samo od reklama za društvena pitanja, izbore i politiku od maja 2018. godine zaradio skoro tri milijarde, a Gugl 810 miliona dolara.
Iako od političkog oglašavanja imaju mali deo prihoda tih kompanija, bilo je dosta žalbi zbog toga što se političkim partijama dozvoljava onlajn reklamiranje bez ikakve transparentnosti, ili najave.
Očekuje se da će nova EU pravila naterati političke stranke da označavaju svoje onlajn oglase. Takođe, moraće jasno da se naglasi koja politička partija je platila neku reklamu.
Uredba bi trebalo da stupi na snagu pre 2024, kada ističe mandat trenutnom sazivu Evropskog parlamenta. Pooštrena pravila će takođe primorati i oglašivače na Tviteru da označe sve klijente koji im plaćaju za reklamiranje.
Kompanije koje budu kršile ta pravila suočavaju se sa visokim kaznama u iznosu od pet odsto svojih ukupnih prihoda. Izvršenje tih kazni trebalo bi da sprovode EU članice.
Regulisanje onlajn političkog oglašavanja, kako se dodaje, deo je šire inicijative unutar EU koja je pokrenuta zbog izazova koje donose nove tehnologije.
Financial times
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.