Njen mlađi brat Evan, reporter Volstrist džornala, upravo je uhapšen: on je prvi američki novinar u Rusiji od Hladnog rata koji je optužen za špijunažu.
Maksimalna moguća kazna: 20 godina zatvora.
„Bila je ovo zaista teška godina“, kaže mi Danijela preko video poziva iz Vašingtona.
„Vrlo je teško nositi se sa neizvesnošću“.
Pisanje pisama pomaže.
Zatvoreni američki novinar poslao ih je iz zatvora.
„Najbolji način da se međusobno podržimo je da stvari malo opustimo“, kaže Danijela.
„Mnogo se šalimo, zadirkujemo, ali sa puno ljubavi.
„Nedavno sam ga pitala da li bi mu smetalo da pogledam nastavak filma Dina. Osećala sam se krivim što ja mogu da gledam film, a on ne“.
Evanovo iskušenje počelo je više od hiljadu kilometara daleko od Moskve, u gradu Jekaterinburgu.
Dok je bio tamo, priveli su ga pripadnici FSB, ruske službe unutrašnje bezbednosti.
Ruske vlasti kažu da je Amerikanac „uhvaćen na delu, sa poverljivim informacijama“.
Gerškovič, Volstrit džornal i američke vlasti odlučno negiraju optužbe za špijuniranje.
Iako je iza rešetaka u ruskom zatvoru, Evan i dalje uspeva da iznenadi u porodicu.
„Na Međunarodni dan žena, organizovao je da sve žene iz njegovog života dobiju bukete. Želimo da se usredsredi na sebe, a on se, eto, brine o nama. On podržava ljude iz njegovog života. Zaista nam nedostaje.“
Od hapšenja Evana Gerškoviča, ovde u Moskvi smo retko kad imali prilike da ga vidimo.
Istina, u poslednjih 12 meseci imao je nekoliko sudskih ročišta na kojima je bio.
A ponekad je medijima bilo dozvoljeno da ga snime. Ne duže od jednog minuta.
Za nas je to dovoljno vremena da dobijemo grubi uvid u to kako se Evan drži.
Za Evana, to je prilika da uoči neka poznata lica.
Ali kada se Evan pojavio na sudu ove nedelje, nijedan novinar nije pušten u sudnicu.
Nije dato nikakvo objašnjenje.
Umesto toga, sudske vlasti u Moskvi objavile su sopstveni snimak američkog novinara dok stoji u sudnici u staklenom kavezu.
Taj video je trajao samo šest sekundi.
Na kraju saslušanja, sudija je doneo odluku da Evan Gerškovič mora da ostane u istražnom zatvoru.
„To je potpuna i totalna glupost. Evan nije špijun. On je novinar“, kaže mi Ema Taker, glavna urednica Volstrit džornala.
„Mnogi su pre godinu dana bili već prilično oprezni u vezi sa izveštavanjem iz Rusije.
„Novinske kuće su počele da povlače dopisnike. Bili su veoma oprezni. Dakle, dogovor sa Evanom je bio da se bude u Londonu i da ide u [u Rusiju] po dve ili tri nedelje, a onda da se vrati.
„Pisao je mnogo interesantnih izveštaja o stanju ruske ekonomije u svetlu rata u Ukrajini. On je to radio“.
Evan Gerškovič je u moskovskom zatvoru Lefortovo.
Izgrađen u carsko vreme, u njemu su godinama bili neki od najistaknutijih zatvorenika u Rusiji, među kojima i politički zatvorenici i disidenti.
Tokom Velikog terora sovjetskog lidera Josifa Staljina, mučenje i pogubljenje bili su uobičajena pojava.
Bivši zatvorenici su govorili o uznemirujućem osećaju potpune izolacije.
„On se snalazi. Dobrog je zdravlja“, kaže američka ambasadorka u Rusiji Lin Trejsi, jedna od retkih ljudi kojima je dozvoljeno da posete Evana u Lefortovu.
„Jedna od stvari koja me je zaista pogodila jeste koliko je prepiska bila važna za njega.
„Dopisivanje sa njegovom porodicom, prijateljima i ljudima koje nikada ranije nije sreo zaista ga je podstaklo. To mu drži pažnju i daje snagu da radi na sebi i izdrži“.
Američka vlada saopštila je da je Evan Gerškovič „protivpravno pritvoren“.
„Insinuacija da je na neki način bio uključen u neku vrstu kriminalne aktivnosti je potpuno lažna“, insistira ambasadorka Trejsi.
„Naša poruka je: pustite ga odmah“.
Govoreći o Evanu Gerškoviču prošlog meseca u intervjuu sa Takerom Karlsonom, Vladimir Putin je rekao da bi „želeo da on na kraju ode kući“.
„Kažem to iskreno“, dodao je ruski predsednik.
Ali postoji „ali“.
Iz nesuptilnih nagoveštaja Moskve, jasno je da Kremlj želi nešto – ili bolje rečeno – nekoga – zauzvrat.
Smatra se da je taj neko oficir službe bezbednosti FSB Vadim Krasikov, koji u Nemačkoj služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva.
Ruske vlasti gotovo da i ne kriju da Evana Gerškoviča vide kao monetu za cenkanje.
„Mislim da je prilično jasno da je [Evan] pritvoren da bi bio razmenjen“, smatra Ema Taker.
„Često se govori o njemu u svetlu talačke diplomatije, koju apsolutno mrzim jer nema ničeg diplomatskog u onome što se dešava.
„Evan je talac. On je moneta za pregovaranje. Putin ga drži kao valutu. I to je samo brutalna realnost.
„Vladama je veoma teško da prepoznaju kako da se postave i pristupe ovakvim slučajevima. Zato što je mnogo toga u pitanju, između ostalog i ono što bi se moglo dogoditi u budućnosti.“
„Rusija pravi zalihe Amerikanaca u svojim zatvorima da bi kasnije mogla da njima trguje“, kaže Ema Taker.
A Rusija zna da Amerika trguje.
Evo primera.
U decembru 2022. godine, Vašington i Moskva su izvršili razmenu zatvorenika, menjajući američku košarkašicu Britni Griner, koja je poslata u rusku kaznenu koloniju zbog toga što je u prtljagu imala ulje kanabisa, za osuđenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta.
Među Amerikancima koji su trenutno ovde u zatvoru je bivši marinac Pol Velan.
On je 2020. godine osuđen za špijunažu i izrečena mu je kazna zatvora od 16 godina.
Kao i u slučaju Evana Gerškoviča, američki zvaničnici su Velana proglasili „protivpravno pritvorenim“.
Prošle godine Alsu Kurmaševa, novinarka radija Slobodna Evropa-Radio Sloboda (RSE/RL) iz Praga, uhapšena je u Rusiji.
Kurmaševa ima američki i ruski pasoš.
Otišla je na kratko u Rusiju da poseti bolesnu majku.
Prvobitno je kažnjena zato što nije prijavila da ima američko državljanstvo.
Ali optužbe su postale ozbiljnije.
Sada je optužena za širenje „lažnih informacija“ o ruskim oružanim snagama zbog knjige u čijem je uređivanju učestvovala, a u kojoj su i kritike ruske invazije na Ukrajinu.
Ako bude osuđena, Alsu Kurmaševa bi mogla da se suoči sa do 15 godina zatvora.
Njeni prijatelji i porodica tvrde da je slučaj protiv nje politički motivisan.
Oni pozivaju američke vlasti da i nju proglase „protivpravno pritvorenom“.
Muke onih iza rešetaka dele njihove porodice.
„Ja na sve ovo gledam iz ugla sestre, jednostavno želim da vratim brata kući“, kaže mi Danijela Gerškovič.
„On je nevin čovek. Njegovim prijateljima i porodici mnogo nedostaje. Ali, naravno, ovde je reč i o novinarstvu i slobodi govora. I on je potreban svetu.“
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.