Farkas: Da mi je neko pričao, ne bih verovala, ali danas Foks njuz podseća na državnu televiziju

Dobitnica većeg broja Emija kao producentkinja, Suzan Farkas je svoj radni vek posvetila televiziji i oblicima vizuelnog izražavanja. U rodnoj Kanadi je radila za javnog televizijskog emitera CBC (Canadian Broadcasting Corporation).

Tokom 17 godina, koje je potom provela radeći za NBC njuz u Americi, bila je, između ostalog, i glavni producent kultne njuz emisije Dateline.

Karijeru je nastavila kao šefica Radio-televizije Ujedinjenih nacija.

Danas Suzan Farkas ima svoju produkcijsku kompaniju i predaje televizijsko i vizuelno izražavanje na master studijama Gradskog koledža CUNY u Njujorku.

Cenzolovka: Da li je Televizija Ujedinjenih nacija podlegala bilo kakvim regulacijama? Da li je možda bilo cenzure?

Bila sam u NBC-ju za vreme Zalivskog rata, 2003. godine. Tada je veliki broj novinara uzeo zdravo za gotovo reči Buša starijeg. Kao novinari, moramo da zadržimo zdravu dozu skepse i naša uloga je da uvek istražimo pozadinu događaja

Suzan Farkas: Ujedinjene nacije su jedno prilično ispolitizovano mesto na kome je često bilo tenzija na relaciji stalnih i rotirajućih članica, tako da se možda moglo govoriti o cenzuri u smislu da neke vrlo moćne članice, kao što je Kina, uopšte nisu želele da se govori o Tibetu ili Tajvanu.

S druge strane, to nije bila politička televizija. Naš mandat je bio da izveštavamo o radu organizacije u glavnom sedištu u Njujorku i u kancelarijama širom sveta.

Cenzolovka: A kako je bilo dok ste radili za NBC?

Farkas: Nije bilo cenzure, to je sigurno. Možda više nešto u smislu autocenzure. U moje vreme je NBC bio u vlasništvu Dženeral elektriksa, tako da nismo radili istraživačke priče o njima. Ako je o njima već postojala neka veća priča ili vest, to smo prenosili, ali ne bismo nužno stvar dalje istraživali.

Američka televizijska scena se od tada prilično promenila. Svojevremeno smo imali tri velika TV emitera, a onda je počela da se razvija kablovska televizija.

Sada, sa kanalom Foks njuz imamo nešto što bezmalo podseća na državnu televiziju! Da mi je to neko ranije pričao, ne bih verovala. Ranije je novinarstvo bilo „čisto“ i mi novinari smo se trudili da ne iznosimo mišljenja, već da izveštavamo. Danas mi je muka od toga kako Foks njuz „izveštava“.

Cenzolovka: U Americi bi mnogi rekli da je Foks njuz pandan MSNBC, koji prednost daje idejama koje dolaze sa leve strane političke scene.

U slučaju globalnog zagrevanja sučeljavaju se nauka i budalaština. Tu ne postoje dve strane. Kao novinari, mi imamo zadatak da pre emitovanja priloga istražimo i razumemo temu. Slično je i sa vakcinama

Farkas: U pitanju je lažno izjednačavanje. Foks njuz je veoma pristrastan, uostalom – oni to i ne kriju. Taj kanal je osnovao čovek koji je po ubeđenju republikanac, koji je verovao da njegovoj partiji treba podrška. S druge strane, MSNBC je deo NBC-ja i njihovo izveštavanje se bazira na činjenicama.

Cenzolovka: Foks njuz je taj koji prikazuje „obe strane“ kad je, na primer, u pitanju globalno zagrevanje.

Farkas: Upravo sam na to mislila kad sam rekla da je u pitanju lažno izjednačavanje. U slučaju globalnog zagrevanja sučeljavaju se nauka i budalaština. Tu ne postoje dve strane.

Kao novinari, mi imamo zadatak da pre emitovanja priloga istražimo i razumemo temu. Slično je i sa vakcinama. Tu postoje različita mišljenja, ali ne i dve strane te priče. Ili štetni uticaj GMO, što je tema popularna na levoj strani političkog spektra. I to mišljenje je dokazano pogrešno.

Cenzolovka: Zbog čega mislite da je došlo do promena u pristupu izveštavanju koje navodite?

Farkas: Ne znam što se tačno desilo. Bila sam u NBC-ju za vreme Zalivskog rata, 2003. godine. Tada je veliki broj novinara uzeo zdravo za gotovo reči Buša starijeg. Kao novinari, moramo da zadržimo zdravu dozu skepse i naša uloga je da uvek istražimo pozadinu događaja.

Cenzolovka: Da li biste mogli da uporedite načine izveštavanja u Evropi i u Severnoj Americi?

Foks njuz bezmalo podseća na državnu televiziju! Da mi je to neko ranije pričao, ne bih verovala. Ranije je novinarstvo bilo „čisto“… Danas mi je muka od toga kako Foks njuz „izveštava“

Farkas: Pratim ono što se dešava u Evropi, ali ne detaljno. Najviše zbog mog porekla. I ono što primećujem je prilično tužno, posebno eksperiment iz demokratije u Mađarskoj. Orban (Viktor, premijer Mađarske) je odlučio da se čuje jedan, i samo jedan – njegov glas, pa je demokratija tamo na vrlo krhkim nogama.

Poslednja stvarno šokantna stvar jeste njegovo proterivanje iz zemlje Univerziteta Otvorenog društva. Orban je, da tako kažemo, slika većeg problema sa kojim se Evropa trenutno suočava.

Što se tiče razlika, u pitanju su drugačiji pristupi, u zavisnosti od mesta sa kog izveštavate. Tipičan primer je način izveštavanja o kriminalnim sudskim procesima. U Kanadi, na primer, na javnoj televiziji ne biste mogli da vidite lice ili ime osobe dok ona nije osuđena, i meni se to čini kao dobra praksa.

Cenzolovka: U kojoj meri je kanadski CBC sličan BBC-ju u Velikoj Britaniji ili PBS-u u Americi?

Farkas: U Britaniji su svi obavezni da plaćaju pretplatu. U Kanadi se javni servis plaća kroz porez i samo određeni programi smeju da imaju reklame. U Americi imamo PBS, što je model po kome pojedinci i fondacije doniraju novac za njihov rad. Uz to, PBS dobija i neke javne donacije.

Cenzolovka: Da li javni servis u Kanadi ima obavezu da prati određene teme, posebno kada su u pitanju politički osetljive stvari, kao što su izbori?

Farkas: Koliko se sećam, jedina obaveza bila je da se svakom kandidatu pruži jednako vreme na malom ekranu. Ni u Kanadi ni u Americi ne postoji ništa poput predizborne ćutnje, koje ima, na primer, u Izraelu. Meni se to kao pravilo čini opravdano i dobro, mada je, evo vidimo, Netanjahu (Bendžamin, izraelski premijer, prim. nov.) to na poslednjim izborima prekršio.