Prošlo je desetak godina otkako sam prvi put ušao u virtuelni svet Drugog života, verovatno prvog pokušaja na internetu za ono što se svaki tehnološki gigant utrkuje da izgradi danas: takozvani metaverzum.
Izraz „metaverzum“ nastao je devedesetih u naučnofantastičnom romanu Histerični sneg Nila Stivensona, gde je poslužio kao naslednik interneta tipa virtuelne stvarnosti, u kom ljudi proživljavaju velike delove njihovih života u virtuelnim okruženjima.
Drugi život je vrhunac doživeo krajem 2000-tih sa milionima korisnika i stotinama zapaljivih naslova o tome kako ljudi posvećuju sate i sate dnevnih života na život u digitalnom prostoru.
Od tada, pretpostavio sam da je ovaj umro sporom i tihom smrću.
Kako sam se samo prevario.
Čini se da platforma ima malu, vernu i potencijalno narastajuću zajednicu „stanara“, kako sami sebe nazivaju, koji se redovno uključuju u iskustvo kako bi naša budućnost u metaverzumu mogla da izgleda.
I tako sam uronio nazad.
Što se tiče vizuelne strane, ona je daleko od revolucionarne.
Mnogo više liči na kockasti i pikselizovani svet Robloksa nego na hit igru zasnovanu na predivnim i uverljivim okruženjima.
Ali razlika je ovde, naravno, u tome da, baš kao i vizija Marka Zakerberga o metaverzumu, Drugi život nije igra.
Ne postoje gejmerski izazovi, misije ili linije priče.
To je samo mesto za druženje.
Susret sa virtuelnim Reijem
Jedan stanar kog sam sreo je Rei.
Naši avatari su naleteli jedan na drugog posle teleportacije u obalski svet zasnovan na neobičnom oronulom škotskom ribarskom selu iz šezdesetih.
Rekao mi je da je proveo četiri meseca u Drugom životu „pre nego što je počeo da se zanima za pitanje metaverzuma“.
Rei nije ljubitelj Zakerbergove vizije metaverzuma.
„Oni žele da kontrolišu sve. Ali ja mislim da ljudi treba da budu ti koji upravljaju svime i da sve treba da bude potpuno otvoreno“, rekao mi je on.
Mark Zakerberg, izvršni direktor novoimenovane kompanije Meta, odgovorio je na ovo pitanje kad je najavio svoje grandiozne planove.
„To je budućnost koja je veća od samo jedne kompanije. Ovo ćemo napraviti svi mi“, rekao je on u govoru na Fejsbuk konektu.
Druge velike korporacije, uključujući Majkrosoft, Epik gejms, Robloks, pa i čak Najk, najavile su planove da se u nekom obliku uključe u metaverzum.
Reijevu zabrinutost što se tiče monopola na metaverzum dele i mnogi drugi, uključujući Anju Kanevski, potpredsednicu menadžmenta produkcije u Linden lebu – kompaniji koja vodi Drugi život.
Anja, koja u ovoj priči učestvuje od 2003. godine, posmatrala je sa zanimanjem kako je nekoliko tehnoloških giganata počelo da govori o ideji o onlajn životu.
„Malo se brinem zbog distopijske prirode koju poprima ta rasprava u ovom trenutku“, kaže ona.
„Ulazak pomalo predimenzioniranog i preterano velikog igrača u taj prostor čini se da treba da poruči ljudima da oni nisu vlasnici toga, da će neko drugi postavljati pravila i, na neki način, voditi čitavu igru a da će oni biti samo konzumenti.“
Drugi život je, u tom smislu, mnogo više kao Robloks – mesto gde korisnici grade okruženja i pozivaju druge da se igraju u njima – mada ima mnogo manje učesnika.
Robkoksov rekord za istovremeni broj igrača procenjuje se na oko 5,5 miliona, za razliku od 90.000 u Drugom životu.
Mark Zakerberg tvrdi da i on želi da se u središtu njegovog metaverzuma nađe zajednica, ali on još nema nijednog stanara.
Umesto toga, obećao je da će zadužiti 10.000 zaposlenih širom Evrope da izgrade njegove svetove.
Neki tvrde da suština nije čak ni u tome da se dozvoli da korisnici imaju više kontrole: metaverzum treba isključivo da grade zajednice.
Džon Karmak, glavni savetnik za tehnologiju u Okulusu, Metinom odeljenju za kacige za virtuelnu stvarnost, smatra da odluka da se izgradi metaverzum „nije zapravo najbolji način da i dobijete metaverzum“.
Kako je prenela Ars Tehnika, on je rekao: „Sumnjam da će jedna jedina aplikacija dostići taj nivo preuzimanja kontrole“.
„Prosto ne verujem da jedan igrač – jedna kompanija – može da završi kao donosilac svih pravih odluka za ovo.“
Priča o Drugom životu sadrži još neke lekcije koje bi mogle da budu od koristi za Marka Zakerberga i druge.
Na vrhuncu, ovaj sajt je privlačio negativne napise u medijima posle masovnih virtuelnih nereda, piramidalnih prevara zasnovanih na valuti iz igre, pa čak i problema sa „grumingom“ maloletnika.
Čak i tokom mog kratkog istraživanja ove nedelje, nazreo sam probleme sa moderacijom sa kojima se redovno suočava Drugi život.
Oni bi samo bili mnogostruko veći kad bi metaverzum postao naširoko korišćen.
Pretraživanje određenih događaja ili mesta s izvesnim ključnim rečima kao što su „porno“ ili „droga“ je zabranjeno.
Međutim, pretraga za „seks“ odvela me je do virtuelnih striptiz klubova gde su mi nuđeni virtuelni plesovi u krilu u zamenu za valutu iz igre.
„Pristup upravljanju virtuelnim svetom je složeno pitanje“, kaže Kanevski.
„Nešto može da bude automatizovano, ali mnogo toga mora da ima ljudsku kontrolu.
„Ne svodi se sve samo na eskapističko ponašanje i lepe haljine i predivne avatare.“
Dok sam boravio u Drugom životu, postavio sam Reiju poslednje pitanje pre nego što sam se izlogovao: zašto se uporno vraća?
On je odgovorio:
„Volim da sanjam otvorenih očiju.“
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.