Fejsbuk je bio jako kritikovan zato što je kasnio u prekidanju tog videa čije slike su se jako brzo širile preko interneta. U slučaju Krajstčerča Fejsbuk je morao da ukloni 1,5 miliona kopija videa, što vrlo jasno ukazuje da je potrebno da uradi više.
Kompanija je tada obećala da će preispitati uslove koriščenja platforme Lajv.
Od sada korisnici koji krše propise za upotrebu te društvene mreže, posebno one koji zabranjuju opasne organizacije i pojedince neće više imati pristup mreži na neko vreme, i to od prvog prestupa.
To na primer znači da će neko ko deli izjavu terorističke grupe bez konteksta biti blokiran i da neće moći da koristi Fejsbuk lajv određeni period, na primer 30 dana.
Kompanija je takodje obećala 7,5 miliona dolara za nova istraživanja u partnerstvu sa tri univerziteta kojim bi se automatski primetila zabranjena sadržina.
Novozelandska premijerka Džasinda Ardern ocenila je da se radi o dobrom prvom koraku.
Ova objava podudara se sa današnjim sastankom u Parizu o onlajn ekstremizmu.
Francuski predsednik Emanuel Makron i premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern pokrenuće inicijativu „Zov Krajstčerča“ (Christchurch call), nazvanu po novozelandskom gradu u kojem je 15. marta u napadu na dve džamije ubijena 51 osoba.
Na sastanku u Parizu učestvovaće drugi lideri, šefovi država i ševovi internet kompanija.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.