Gugl, Fejsbuk i Majkrosoft najviše troše na lobiranje u EU

Takvi napori trebalo bi da budu upozorenje i poziv kreatorima politike EU da dodatno poboljšaju nacrte zakona i pravila o lobiranju, upozorava se u studiji grupa Opservatorija korporativne Evrope (Corporate Europe Observatory) i LobiKontrol (LobbyControl).

Nakon što je izveštaj tih grupa otkrio da su predstavnici tehnoloških kompanija „previše zastupljeni“ u razgovorima o predlozima ključnih digitalnih pravila, iz Evropske komisije su saopštili da oni ne prate sastanke lobista sa zvaničnicima EU.

„Komisija je otvorena za sastanke sa svima koji žele s nama da razgovaraju. Komisija ne kontroliše i neće kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Takođe nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa“, rekao je za EURACTIV portparol EK.

Prema studiji, zvaničnici Komisije su se radeći na predlozima Zakona o digitalnim uslugama (DSA) i Zakona o digitalnom tržištu (DMA) sastajali sa predstavnicima tehnoloških kompanija gotovo četiri puta češće nego sa predstavnicima civilnog društva.

Za EU su predlozi DSA i DMA ključni za regulisanje digitalne ekonomije.

Kako prenosi EURACTIV, Komisija je saopštila da je u vezi digitalnog paketa imala 132 sastanka sa privatnim kompanijama i 70 sa trgovinskim udurženjima. Sa nevladinim sektorom, potrošačkim organizacijama i sindikatima zvaničnici Komisije održali su 52 sastanka.

U lobiranju nadmašili farmaceutske, naftne i hemijske kompanije

Potrošnja tehnološkog sektora za lobiranje nadmašuje potrošnju farmaceutskih kompanija, industrije fosilnog goriva, finansijskog i hemijskog sektora koji su nekada dominirali lobiranjem, navodi se u izveštaju.

„Rastuća moć lobiranja digitalne i industrije visoke tehnologije u celini odražava njegovu ogromnu i rastuću ulogu u društvu“, ističe se.

Kako se dodaje, to što platforme koriste tu moć da se u debati o novim pravilima za digitalne platforme njihov glas bolje čuje od glasova kritičara, predstavlja razlog za brigu.

Istraživanje je pokazalo da 612 kompanija, grupa i udruženja troši više od 97 miliona evra godišnje lobirajući za politike digitalne ekonomije EU. To su podaci koje su kompanije dostavile EU Registru transparentnosti do sredine juna.

Predvodi Gugl sa 5,75 miliona evra a slede Fejsbuk sa 5,5 miliona, Majkrosoft sa 5,25 miliona, Epl sa 3,5 miliona, Huavej tehnolodžis sa tri miliona i Amazon sa 2,75 miliona, navodi se u studiji.

U studiji se ukazuje i na ulogu trgovinskih i poslovnih udruženja, tink tenkova, čak i političkih partija u promovisanju narativa tehnoloških kompanija.