„Koristeći pandemiju kao izgovor, vlasti nekih zemalja preduzele su oštre bezbednosne mere, usvojile hitne mere da uguše neslagajuće glasove, ukinu najosnovnije slobode, ućutkaju nezavisne medije i blokiraju rad nevladinih organizacija“, rekao je šef UN.
Gutereš je izneo tu kritiku u snimljenom govoru na otvaranju zasedanja Saveta UN za ljudska prava, ali nije naveo imena zemalja.
Danas je počelo zasedanje ovog UN tela, na kome je predviđeno virtuelno obraćanje nekoliko predsednika i premijera u segmentu na visokom nivou.
Savet zaseda u vreme kada raste zabrinutost po pitanjima kao što je vojni puč u Mjanmaru, hapšenje ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i situacijama za ljudska prava u zemljama kao što su Etiopija i Šri Lanka.
„Restrikcije vezane za pandemiju služe kao izgovor da podriju izborne procese, oslabe opozicione glasove i uguše kritike“, rekao je Gutereš.
Gutereš je dodao da su branioci ljudskih prava, novinari, advokati, aktivisti i čak zdravstveni profesionalci bili na meti hapšenja, gonjenja ili mera zastrašivanja ili nadzora zbog kritikovanja mera za suzbijanje pandemije ili čak neuvođenja mera.
Pored toga, pristup vitalnim informacijama je ponekad bio blokiran dok su se dezinformacije množile, čak od strane nekih vođa, rekao je on, ne navodeći imena.
Gutereš je veliki deo svog godišnjeg obraćanja pred Savetom UN za ljudska prava posvetio pandemiji kovida-19, ističući da je ona pojačala osetljivost i poremetila živote stotina miliona porodica koje su izgubile posao ili su im se istopili prihodi.
„Pandemija je neproporcionalno pogodila žene, manjine, starije, hendikepirane osobe, izbeglice, migrante i autohtono stanovništvo“, rekao je on i dodao da je ekstremno siromaštvo poraslo i da su godine napredovanja po pitanju jednakosti poništene.
On je takođe osudio „vakcinski nacionalizam“ i rekao da „deset zemalja dele između sebe tri četvrtine doza vakcina protiv kovida-19 datih do sada“.
„Nesposobnost da se postigne ravnopravan pristup vakcinama predstavlja novi moralni propust i vraća nas unazad“, rekao je on.
Gutereš je takođe osudio rasizam, diskriminaciju, ksenofobiju i transnacionalnu pretnju „bele supremacije“ i neonacističkih pokreta i terorizma sa rasnom i etničkom motivacijom.
Pozvao je da se pojača borba protiv tih pojava i deluje zajedno na svetskom nivou da se prekine ta ozbiljna i rastuća pretnja.
SAD treba da obnove učešće u Savetu UN za ljudska prava posle dve i po godine odsustvovanja za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Savetu će se obratiti državni sekretar SAD Entoni Blinken, a takođe se očekuju obraćanja zapadnih ministara spoljnih poslova, uključujući nemačkog ministra Haika Masa i Dominika Raba iz Britanije.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.