Međutim, nakon što je Ekvador ukinuo azil osnivaču Vikiliksa, otvorena su dva nova i verovatno još važnija poglavlja.
Da li će ga Velika Britanija izručiti Americi i time otvoriti vrata da se i drugi uzbunjivači u budućnosti „love“ zbog otkrivanja informacija i da li će Asanžova sudbina utišati one koji su razmišljali da krenu sličnim putem.
Od odgovora na ova pitanja mogla bi da zavisi i sudbina slobodnog govora i novinarstva, kažu aktivisti.
Amerikanci optužuju Asanža da je zajedno sa Čelsi Mening, bivšom analitičarkom američke vojske „skovao zaveru“ i da su navodno zajedno „skinuli“ četiri poverljive baze podataka.
„Ovaj slučaj bi bio opasan presedan jer bi to značilo da svaki novinar može biti suočen sa izručenjem i suđenjem zbog objavljivanja istinitih informacija o SAD koje su od javnog značaja“, rekao je Filip Milošević iz Šer (Share) fondacije za BBC na srpskom.
Hrvatski filozof i politički aktivista Srećko Horvat tvrdi da SAD ovakvim zahtevom „otvaraju Pandorinu kutiju“.
„Ukoliko Asanža koji je australijski državljanin izruče u SAD, možemo da zamislimo da Kina ili Rusija traže da se izruči neki nemački ili srpski novinar samo zato jer je objavio dokumente o njihovim zločinima“, objašnjava Horvat.
Ko su uzbunjivači?
Uzbunjivači su osobe koja obaveštavaju javnost o nemoralnoj ili nelegalnoj radnji druge osobe ili organizacije.
Jedan od prvih svetski poznatih uzbunjivača bio je čovek nazvan Duboko grlo. On je novinarima Vašington posta otkrio niz skandala u kojima je učestvovala administracija predsednika SAD-a Ričarda Niksona, što je dovelo do afere Votergejt 1972. godine.
Veliku pažnju svetske javnosti dobio je i slučaj Edvarda Snoudena koji je 2013. otkrio da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prikuplja podatke američkih građana preko jedne od vodećih kompanija za telekomunikacije uz pomoć tajnog sudskog naloga.
U Srbiji je zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen u novembru 2014. godine.
Autocenzura i hlađenje
Još 2010. godine švedsko tužilaštvo je izdalo nalog za hapšenje Asanža zbog optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje.
Asanž je zbog straha za sopstvenu bezbednost, tražio i dobio azil u ambasadi Ekvadora, a posle nekoliko godina istrage u Švedskoj su obustavljene.
Ipak, uhapšen je zbog nepoštovanja uslova pod kojima je pušten uz kauciju, jer se 2012. godine nije pojavio pred sudom u Londonu. Maksimalna kazna za to je 12 meseci zatvora.
Horvat tvrdi da je američka optužnica protiv Asanža istovremeno „jadna i opasna“.
„Asanž se optužuje da je ohrabrivao Čelsi Mening da objavi dokumente. To je kao da vas optuže da ste mene ohrabrivali da vam odgovorim na ova pitanja. Nije baš potpuno isto, ali shvatate poentu“, kaže on.
Filip Milošević navodi da bi hapšenje Asanža moglo da izazove strah i dovede do „efekta hlađenja“ i autocenzure.
„Novinari i aktivisti bi mogli da uspore i prekinu rad i objavljivanje informacija od javnog značaja, da se ne bi suočili sa istim posledicama“.
I dok jedan deo svetske javnosti osuđuje ono što se desilo u Londonu, britanska premijerka Tereza Mej rekla je da je hapšenje dokaz da u Britaniji niko nije iznad zakona.
Horvat tvrdi da, ako se optužbe protiv Asanža prihvate kao legitimne, dovodi se u pitanje i činjenica da izdavač mora da ohrabruje izvor „između ostalog i tako što će garantovati njegovu tajnost da iznese podatke koje su interesu javnosti“.
Šta je Vikiliks?
Vikiliks je medijska organizacija koju je 2006. godine osnovao Džulijan Asanž sa ciljem da, kako je objasnio, omogući uzbunjivačima da objavljuju informacije.
Do sada je Vikiliks objavio preko deset miliona dokumenata koji su bili klasifikovani kao tajni.
Ova organizacija tvrdi da želi da „donese važne vesti i informacije javnosti… kako bi čitaoci i istoričari videli istinite dokaze“.
Od prvog dana Vikiliks se našao ne meti ozbiljnih kritika vlada raznih država, kao i bezbednosnih i obaveštajnih agencija koje su ovu organizaciju optuživale da je neodgovorna.
Vikiliks čuva podatke na serverima u nekoliko različitih zemalja širom sveta, poput Islanda i Švedske u kojima zakoni štite otkrivanje informacija od javnog značaja. Na taj način pravosudni organi SAD ne mogu da ih zatvore.
Organizacija je tokom godina često bila na meti kritika zbog navodnog anti-američkog stava, antisemitizma, bliskosti sa ruskim vlastima, Republikanskoj stranci, ali i objavljivanja ličnih podataka „običnih“ ljudi poput lekarskih kartona, privatnih prepiski, brojeva ličnih karata i pasoša.
Vikiliks „otporan“ na napade
Samo funkcionsanje Vikiliksa posle događaja u Londonu neće biti dovedeno u pitanje, smatraju i Milošević i Horvat.
„Vikiliks dokumenta čini dostupnim preko servera u različitim međunarodnim jurisdikcijama, uključujući i one u Švedskoj, na Islandu i u Belgiji koje imaju prilično jake zakone zaštite uzbunjivača i novinara“, tvrdi Milošević.
Horvat dodaje da Asanž nije naivan i da je osigurao da Vikiliks može da nastavi da funkcioniše. Ipak, očekuje dalje diskreditovanje Vikiliksa kao hakerske organizacije.
„To je i pogrešno i opasno, jer onda tako svi mediji koji objavljuju činjenice ili prljave tajne moćnih režima mogu da se označe kao teroristi ili hakeri“, tvrdi Horvat.
Milošević je podsetio da je čak i „nekoliko presuda Vrhovnog Suda SAD potvrdilo da američki ustav štiti ponovno objavljivanje informacija stečenih nelegalnim putem“.
A to je ono za šta se konkretno tereti i Čelsi Mening.
„Platforma je aktivna, uz povremene tehničke i finansijske probleme koji su posledica brojnih napada i pritisaka od strane raznih ‘nezavisnih’ i nepoznatih aktera“, kaže Milošević.
Horvat zaključuje da se dešava „upravo ono što je Asanž upozoravao“.
„Ne zbog Švedske, ne zbog Putina, žele ga u SAD zato što je razotkrio američke zločine u Avganistanu.“
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.