„Ovo je medij koji širi lažan sadržaj, koji uključuje huškanje protiv Izraelaca i Jevreja i predstavlja pretnju vojnicima IDF [Izraelskih odbrambenih snaga]“, rekao je direktor vladine službe za štampu Nican Čen.
Novinari u Izraelu ne moraju da imaju kartice vladine službe za štampu da bi radili, ali je teško pristupiti parlamentu ili vladinim ministarstvima bez njih. U saopštenju se navodi da bi upotreba akreditacija od strane novinara mogla da „ugrozi državnu bezbednost u ovom trenutku vojne vanredne situacije“.
Direktiva će se odnositi na četiri stalno zaposlena novinara Al Džazire koji su ili izraelski državljani, ili palestinski stanovnici anektiranog istočnog Jerusalima, navodi Agencija Frans pres. Ostatak osoblja Al Džazire u zemlji — uključujući video producente i fotografe — moći će da zadrže akreditacije jer vlada smatra da oni ne proizvode aktivno sadržaje.
Al Džazira nije odmah odgovorila na imejl Glasa Amerike sa zahtevom za komentar. Ali Valid Omari, šef biroa Al Džazire za palestinske teritorije, rekao je za AFP da izraelska vlada još nije obavestila novinsku kuću o toj odluci.
Izrael je optužio Al Džaziru za pristrasnost u izvještavanju o ratu između Izraela i Hamasa, a vojska je optužila novinare katarskog emitera da su „teroristički agenti“ povezani sa Hamasom u Gazi.
Al Džazira je odbacila te optužbe i rekla da izraelska vlada i vojska nesrazmerno često napadaju njihove novinare.
Pristup medijima je ograničen u Gazi, a Izrael je početkom rata saopštio da ne može garantovati bezbednost novinara.
Organizacije za zaštitu medija kažu da novinari imaju važnu ulogu u izvještavanju o sukobu i da kao civili ne bi trebali biti meta.
Militanti Hamasa ubili su 1.200 ljudi i zarobili oko 250 talaca u napadu 7. oktobra koji je ubrzao rat. U izraelskoj kontraofanzivi u Gazi poginulo je više od 41.000 Palestinaca, saopštilo je ministarstvo zdravlja te teritorije, koje u svojim brojevima ne pravi razliku između boraca i civila. U maju je Izrael procenio da je broj poginulih 30.000 i da su većina poginulih bili borci.
Među civilnim žrtvama je najmanje 116 novinara i medijskih radnika, saopštio je Komitet za zaštitu novinara (CPJ). U taj broj su uključena najmanje četiri novinara koji su radili za Al Džaziru.
To udruženje navodi da je rat Izraela i Hamasa najsmrtonosniji period za novinare od kada je CPJ počeo da vodi evidenciju 1992. godine.
U četvrtak su dva eksperta UN-a optužila Izrael za napad na novinare na okupiranoj Zapadnoj obali kao način da blokira izvještavanje o navodnim ratnim zločinima.
„Oštro osuđujemo napade i uznemiravanje novinara na nelegalno okupiranoj Zapadnoj obali, koji nisu ništa drugo do grubi pokušaji izraelske vojske da blokira nezavisno izveštavanje o potencijalnim ratnim zločinima“, rekle su u saopštenju Iren Kan, specijalna izvestiteljka za slobodu izražavanja, i Frančeska Albaneze, specijalna izvestiteljka za stanje ljudskih prava na okupiranim palestinskim teritorijama.
Već ovog meseca dogodila su se najmanje tri incidenta u kojima su izraelske snage bezbednosti pucale bojevom municijom na novinare ili njihova vozila dok su izveštavali o vojnim operacijama ili civilnim žrtvama, navodi se u saopštenju.
„Duboko je uznemirujuće videti kako izraelski vojnici na Zapadnoj obali ponavljaju isti prezir prema bezbednosti novinara kao u Gazi, uz očigledno kršenje međunarodnog prava“, dodale su ekspertkinje UN u saopštenju.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na mejl Glasa Amerike u kojem se traži komentar o saopštenju UN.
Izrael je preduzeo druge korake protiv Al Džazire.
U maju je premijer Benjamin Netanjahu rekao da je njegova vlada jednoglasno odlučila da ugasi emitovanje te medijske kuće u Izraelu zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. Kanal je nedugo zatim ugasio emitovanje u Izraelu, a veb stranice su im takođe blokirane.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.