Izraelski novinar: Mediji u Izraelu ne žele da objavljuju snimke mrtve dece u Gazi

„Mediji su komercijalni i vrlo dobro znaju šta gledaoci žele da vide, a šta ne žele da gledaju, i ne žele mnogo da dosađuju gledaocima. Niko neće da objavi snimke mrtve dece u Gazi ili stotina izbeglica koji su bez doma. To nikoga ne zanima i niko ne želi da to gleda. Ne žele to da prikazuju. Kažem vam kao novinar novinaru, mi izdajemo našu misiju. Mi moramo da damo celu sliku, a izraelski mediji to ne rade, pogotovo ne sada u vreme rata“, navodi Levi za N1.

Dodaje da su se posle Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra ljudi izgubili, „čak i veliki mirovni aktivisti, levičari, svi su se pogubili i misle da nakon onog što se desilo, a bilo je zaista užasno, da Izrael ima pravo da uradi šta god želi“.

„Ja ne delim to mišljenje i nadam se da će sve više Izraelaca promeniti mišljenje. Morate da znate da većina Izraela ne vidi ove snimke koje vi trenutno puštate, jer izraelske novine i televizije malo izveštavaju o onome što se dešava u Gazi. Koncentrisani smo na našu agoniju i predrasude, i Izraelci ne znaju koliko je sada strašno u Gazi“, poručuje Levi.

A na to kako komentariše poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona za prekid vatre, kaže da u Izraelu preovlađuje jedan osećaj, koji on ne deli, a to je da „Izrael ima pravo i obavezu da nastavi, bez obzira na cenu“.

„Postoje dva cilja: jedan je da se uništi Hamas, a drugi da se puste taoci. Ako sada prestanu, neće postići nijedan od tih ciljeva. Istovremeno ja ne mogu da budem indiferentan prema slikama koje dobijamo iz Gaze, to je stvarno potresno i niko ne sme da ostane indiferentan“, ukazuje.

Dodaje da je jasno da je Izrael veoma ograničen vremenom i zato i pojačava napade, kako bi završio s onim što veruje da treba da bude završeno pre nego što im istekne vreme. Takođe, smatra bi do izraelskih političara pre doprla slična poruka iz Vašingtona.

Na opasku novinara da je njegov list Harec veoma kritičan prema vlasti u Izraelu, on kaže da je „Harec tradicionalno svetionik u mraku“, ali da je, međutim, i on sada obazriviji nego ranije, „jer većina ljudi u Harecu razume da se 7. oktobra desilo nešto užasno, što ne može da se zaboravi ne sme da se oprosti. Čak i ja, koji se ne slažem uvek sa svima, razumem to shvatanje da se tada desilo nešto ključno. Stvari su se slomile 7. oktobra, uverenja su se slomila, i to je veoma žalosno, i nadam se da ćemo se oporaviti od toga“.

Na pitanje kakav je položaj novinara u Izraelu i da li smeju slobodno da izveštavaju, Levi kaže da „ako ste Jevrejin, i ako ste dobro poznat novinar i radite u pouzadnom mediju, onda ste skoro potpuno slobodni, ali ako ste arapskog porekla ili ako ste čak i levičar i tvitujete nešto što se Vladi ne sviđa, a to se sada dešava, nikada se pre nije dešavalo, ljude vode u zatvor“.

„Pre neki dan je nastavnik koji je iskazao solidarnost sa Palestincima uhapšen. Nastavnik u školi u Tel Avivu. Sada je gore nego u bilo kom ratu, atmosfera nije demokratska, vrlo je napeta. Nadam se da ćemo se, kad se rat završi, vratiti sebi, ali nisam siguran, jer ovakve stvari ostaju i posle rata, znate to vrlo dobro iz istorije vaše zemlje“, ocenjuje Levi.

A na optužbe iz Izraela da su neki svetski mediji znali da se sprema napad Hamasa, kao i da su se pojavile fotografije frilensera koji su jako blizu boraca Hamasa i da bi to moglo da bude problematično, on navodi da uopšte nije problematično, ni na sekund.

„Kada izraelski novinari idu sa izraelskom vojskom u Gazu, idu da izveštavaju o stvarnosti, bila ona dobra ili loša. Kada novinari, frilenseri prate Hamas, a siguran sam da nisu znali razloge i ciljeve ove operacije, nisu znali da će Hamasovci ubijati decu ispred roditelja, ali njihova je obaveza da o tome izveste. Izrael ne želi izveštaje iz Gaze. Nema nijednog stranog novinare u Gazi, samo lokalci. Izrael pokušava da zapuši i njihova usta. To je neprihvatljivo. Ceo svet sada dobija snimke samo iz Izraela ili lokalnih frilensera u Gazi, i to veoma ograničeno. Sada je drama u Gazi, ne u Izraelu, i ne dobijamo potpun izveštaj o tome. Njihova je dužnost bila da prate borce, vosjku Izraela ili Hamas. Njihova dužnost je da pokriju događanja i izveste. To je osnova svakog novinara i moramo toga da se držimo“, ističe Levi.

Upitan kako Harec dobija informacije iz Gaze, kaže da Hamas u poslednjih 16 godina nije dozvolio nijednom izraelskom novinaru, uključujući i njega, da uđe u Gazu i izvesti šta se tamo dešava.

„Otkad Hamas vlada Gazom, nijedan izraelski novinar nije slobodno tamo ušao. Oni uvek prate trupe kada upadaju u Gazu, ali tada ne izveštavaju o životu u Gazi. Jedini način da pratite šta se tamo dešava su ograničeni resursi koje imate tamo, telefonom, zumom, skajpom. Imamo neke novinare, izraelske Palestince, koji su u kontaktu sa ljudima u Gazi, i naravno da pratite međunarodne agencije i mreže. Nije kao da ste tamo, ali trenutno u Gazi nemate nijednog stranog novinara, svi dolaze do snimaka kako znaju i umeju, a to nije fer izveštavanje. Pre rata u Gazi nije bilo novinara, a od tada niko ne može da uđe, ni iz Izraela ni iz Egipta“, navodi Levi.