USAGM je objavio izveštaj nezavisne agencije OPM – Kadrovske službe za federalne radnike – na 96 stranica, koji ima oznaku „ne objavljivati u javnosti“, nakon što je novi direktor agencije Majkl Pek krajem jula pozvao na reviziju bezbednosnih procedura.
U izveštaju su konstatovani hronični problemi u proveri podataka zaposlenih, skoro deset godina unazad. Problemi variraju od, kako se navodi, „ležernog pristupa proveri biografije i čuvanju podataka“ do istraga zaposlenih koje su, pak, bile suviše agresivne i „izvan okvira federalnih istražnih standarda.“
Najveće kritike iz izveštaja se, međutim, odnose na prvu kategoriju.
“Kvalitet istraga zaposlenih je predstavljao ozbiljan rizik za agenciju i federalnu vladu u celini“, navodi se u izveštaju. „Zaposleni u Agenciji za globalne medije nisu provereni na odgovarajući način, pa ipak trenutno imaju pristup vladinim sistemima i zgradama, a u nekim slučajevima i osetljivim ili poverljivim informacijama.“
U izveštaju se Agencija za globalne medije poziva da „smesta započne nove istrage svih pojedinaca koje je istražila posle 2012. godine“, kada je zvanično istekao ugovor koji je agencija imala sa federalnom Kadrovskom službom. To se odnosi na više od 1.500 ranijih istraga, od kojih je provera, od februara, ponovljena u samo 314 slučajeva.
Glas Amerike se obratio i Agenciji za globalne medije i Kadrovskoj službi (OPM) za pojašnjenje o tome koliko je sadašnjih radnika agencije provereno na adekvatan način, i da li je, zbog neispravne procedure, naneta bilo kakva šteta američkoj nacionalnoj bezbednosti – i kolika. Nijedna agencija nije odgovorila do objavljivanja ovog teksta.
Bivši direktor USAGM, Džon Lensing, koji je bio na čelu agencije četiri godine, a podneo ostavku prošlog septembra, odbacio je tvrdnje da se uprava agencije odupirala promenama čiji je cilj bio da se poboljša bezbednost.
„Mnogo veće i važnije pitanje je pokušaj Majkla Peka da oslabi i delegitimizuje Glas Amerike i druge medije unutar globalne agencije i njihovu misiju, definisanu zakonom, da se bave objektivnim i profesionalnim novinarstvom širom sveta“, napisao je u mejlu Glasu Amerike Lensing, koji je sada predsednik i izvršni direktor Nacionalnog javnog radija (NPR).
Još nije jasno da li je bilo koji od propusta u proveri zaposlenih, koji se pominju u izveštaju, doveo do ugrožavanja bezebednosti ili uticao na sadržaj programa medija unutar Agencije.
Pa ipak, visoki zvaničnici USAGM, koji su, anonimno, govorili za portal Real Clear Politics i Vašington tajms, pre nego što je izveštaj objavljen, naglasili su rizike.
“Američka nacionalna bezbednost je ugrožena svaki put kada postoji i jedno kršenje bezbednosne procedure“, rekli su ti zvaničnici. „U ovom slučaju, cela agencija, sa svojim svakodnevnim, globalnim pristupom, dozvolila je sebi da sprovodi vrlo labave ili nepostojeće bezbednosne procedure.“
S druge strane, u izveštaju se ističe i da su, u mnogim slučajevima, nadmašeni vladini standardi za proveru zaposlenih i agenciji je zamereno da je zaposlene podvrgla „istraživanju i ispitivanju koji su išli dalje od postojećih istražnih standarda za njihovu poziciju.“
“Time su takođe zaposleni bili opterećeni nepotrebnom papirologijom i rizikovano kršenje zakona o privatnosti“, navodi se u izveštaju OPM-a.
Džon Lensing je u maju 2018. uputio pismo Kadrovskoj službi kao i kancelariji direktora nacionalnih obaveštajnih službi, u kojoj se traži da se na agenciju primenjuju visoki standardi uprkos zabrinutosti OPM-a da će se time stvoriti veća papirologija. Navedeno je da će Bord guvernera za emitovanje programa (BBG), što je raniji naziv Agencije za globalne medije, „nastaviti da smatra svaku poziciju u agenciji – pozicijom u domenu nacionalne bezbednosti“, imajući u vidu da svako na takvom položaju može da potencijalno nanese materijalnu štetu nacionalnoj bezbednosti.“
“Takva oznaka je u skladu sa dugogodišnjom praksom BBG-a“, napisao je Lensing, pozivajući se na smernice koje je agencija uputila Kadrovskoj službi još 1991.
„Preti nam rizik od neprijateljskih, stranih obaveštajnih službi koje nastoje da ubace svoje agente unutar agencije da bi uticale ili promenile sadržaj naših programa kako bi širile dezinformacije, zastrašivale zaposlene ili na neki drugi način poremetile misiju agencije“, istakao je Lensing.
U izveštaju OPM-a se takođe navodi da zvaničnici agencije, po svemu sudeći, nisu bili svesni da je memorandum o razumevanju, kojim je Agencija za globalne medije ovlašćena da samostalno sprovodi bezbednosne procedure provere zaposlenih – istekao 2012. godine.
U mejlu zaposlenima prošlog meseca, novi direktor Majkl Pek rekao je da je zatražio reviziju bezbednosne procedure zbog „sistemskih, ozbiljnih i fundamentalnih bezbednosnih propusta, od kojih su mnogi trajali godinama.“
Pek, konzervativni autor dokumentarnih filmova, koga je za nominovao predsednik Donald Tramp, postao je direktor agencije u junu. Od tada su ga kritikovali članovi Kongresa iz obe stranke zato što je odmah smenio rukovodstvo medija u okviru agencije, kao i Fonda za otvorenu tehnologiju, neprofitne organizacije koja finansira programe da se zaobiđe digitalna cenzura u zemljama sa represivnim režimima.
USAGM zapošljava stotine novinara koji rade u svim krajevima sveta, a mnogi u zonama konflikta i autoritarnim zemljama gde mogu da budu mete režima zbog svog izveštavanja. Zbog specifične kombinacije znanja jezika i novinarstva, agencija obično zapošljava kvalifikovane strane državljane, koji rade na osnovu posebnih, privremenih viza.
Američka agencija za globalne medije nadzire rad pet američkih mreža u koje spadaju Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa (RFE/RL), Kancelarija programa za Kubu (OCB), Radio Slobodna Azija (RFA) i stanice na arapskom jeziku – televizija Alhura i Radio Sava, koji pripadaju Mreži za emitovanja programa za Bliski istok (MBN).
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.