Kako se britanske regionalne novine bore za opstanak u digitalnom svetu

Britanski Guardijan je napravio analizu rada engleskih lokalnih medija i koliko taj model može da opstane.

Jedan reporter je naveo da je sve postalo kao „Igre gladi za novinare“ i da je sve veća neizvesnost u regionalnoj novinskoj industriji.

U tekstu se navodi da je u protekla dva meseca Reach, najveći regionalni i lokalni vlasnik novina u Velikoj Britaniji sa stotinama naslova i sajtova, uključujući Birmingham Mail, Liverpool Echo i Manchester Evening Nevs, krenuo je u dva kruga smanjenja, i da je dovedena u opasnost oko 620 radnih mesta.

Brojke čine sumornim čitanjem: u protekloj deceniji oko 300 lokalnih novina je zatvoreno jer je štampano oglašavanje, nekada moćna kičma i žila kucavica tržišta, izgubila više od milijardu funti u vrednosti, uglavnom zbog digitalnih kompanija kao što su Fejsbuk i Gugl.

U tekstu se navodi da kada je sredinom 20. veka, kada je Fejsbuk bio u povoju, regionalno tržište oglašavanja u novinama u Velikoj Britaniji vredelo je 2,5 milijardi funti. Krajem prošle godine procenjeno je na 241 milion funti.

Navodi se da štampano poslovanje, tiraž, opada po stopi pada koja je prilično zabrinjavajuća, obim je verovatno smanjen za oko 65% u poslednjih 10 ili 12 godina.

„Izdavači imaju neke poluge, povećavaju cenu korica i smanjuju paginaciju, ali se čini da se približavamo periodu u kojem industrijski obim štampe izgleda prilično mali i mnogo manje održiv.“

Smatra se da je konsolidacija i dalje ključna, jer većinu regionalnog tržišta novina u Velikoj Britaniji kontrolišu samo tri velika izdavača – Reach, Nevskuest i National Vorld – od kojih svaki traži ekonomsku sigurnost u veličini. Kolaps sektora je značio da je vrednost mnogih regionalnih medija naglo pala.

U tekstu se navodi da je JPI Media, bivši vlasnik istorijskih medija, uključujući Scotsman i Iorkshire Post, kupljen za 10 miliona funti pre nešto više od dve godine; grupa Scotsman procenjena je 2005. na 160 miliona funti, a Jorkšir post na 570 miliona funti 2002. godine.

Godine 2006., izdavač Dejli Mejla odbio je ponudu od 1,1 milijardu funti za svoju regionalnu diviziju – odlučivši da izdrži 1,5 milijardi funti – da bi se šest godina kasnije odvojio od kuće naslova uključujući Lester Merkjuri i Notingem Post. Posao je bio vredan 100 miliona funti.

Sa tradicionalnim oglašavanjem i tiražom koji se suočavaju sa nepovratnim padom, što je pogoršano cenama novinskog papira koje su dostigle najviši nivo od tri decenije usred rastuće inflacije, tekući troškovi nastavljaju da rastu alarmantnom brzinom.

U tekstu se navodi da je londonski Evening Standard zabeležio gubitke koji su dostigli skoro 70 miliona funti u poslednjih pet godina, koja je pogoršana pandemijom Covida.

Odgovor je bio težnja ka digitalizaciji, koja se, čini se, pokazala uspešnom. Prema Enders Analisis-u, broj jedinstvenih korisnika koji posećuju lokalne veb-sajtove glavnih izdavača u Velikoj Britaniji bio je čak 80 miliona tokom prošle godine.

Ali, prema navodima, to znači da je problem u tome što prelazak na internet ostaje uglavnom slučaj odustajanja od štampanih funti za digitalne penije. Dok je prihod od štampanih oglasa od 1 milijarde funti nestao tokom protekle decenije, potrošnja na onlajn reklame za regionalne novine u Velikoj Britaniji iznosila je samo 229 miliona funti prošle godine.

Podseća se da je u januaru, u izveštaju Commons komiteta za digitalne, kulturne, medijske i sportske medije o održivosti lokalnog novinarstva, rečeno da bi lokalnim medijima trebalo pomoći da prežive vladinim finansiranjem. Izveštaj je takođe ponovo pokrenuo debatu o uticaju jeftinog uvođenja digitalnih lokalnih vesti u potrazi za obimom, pri čemu je odbor poslanika optužio najveće lokalne izdavače vesti da „kompromituju kvalitet“.

Izdavači se optužuju da sprovode strategije „mamca za klikove“, koje su neki lokalni urednici opisali kao „snobizam“, ali i da nije razrađen kako da zadrže upotrebu i izgrade vrednost za korisnike. Prema nekim mišljenjima većina sajtova nije ni blizu održive monetizacije.