Kineski novinari će polagati ispit odanosti partiji i predsedniku Si Đinpingu

Kineske novinare čeka još veća kontrola i prismotra vlasti, s obzirom na to da je Odeljenje propagande Komunističke partije Kine (KPK) obavestilo medije da će do kraja ove godine novinari morati da polože obavezni test odanosti prema KPK i predsedniku države. Test će se sprovoditi pomoću aplikacije koja služi da bi se širila propaganda Si Đinpinga. 

Misli Si Đinpinga

Nivo novinarskih sloboda je već sada na minimumu, pa je tako Kina 177. država od ukupno 180 na Indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica. Uvođenje testa odanosti partiji i predsedniku moglo bi da dovede do novog stropoštavanja ka dnu na Indeksu medijskih sloboda. 

„Taj groteskni ispit očigledno ima za cilj da zastraši novinare i da omogući režimu savršen razlog da zabrani rad i poslednjim kritički nastrojenim glasovima u medijima. Taj ispit je kao mera koja vas podseti na Severnu Koreju u kojoj su novinari primorani da budu članovi partije i postoje samo kako bi služili propagandi Velikog vođe“, poručio je šef kancelarije Reportera bez granica za Istočnu Aziju Sedrik Alvijani.

Pilot-test, u kojem će učestvovati čak 10.000 novinara, biće organizovan u Pekingu u oktobru, javili su Reporteri bez granica. Kako je objašnjeno, ispit se sastoji iz pet sekcija, koje uključuju „Misli Si Đinpinga“ i „Marksističko novinarstvo“. Da bi položili ispit, novinari moraju da ostvare između 80 i 120 bodova, a imaju pravo da jednom ponove ispit.

Kao u slavna vremena KPJ i Tita

Vernost partiji i odanost jednom vođi nešto je što deo javnosti na ovim prostorima podseća i na situaciju u nekadašnjoj Jugoslaviji, kada nije smela da se propituje uloga Saveza komunista Jugoslavije i, naravno, Josipa Broza Tita. Mediji su bili pod direktnom kontrolom političkih komesara i komisija za ideološki rad, političko-propagandne aktivnosti i informisanje, a urednici su često bili birani po partijskoj liniji. 

Kako je jednom prilikom objasnio spoljnopolitički novinar Boško Jakšić, „propisi su se jednostavno znali“. Prema rečima nekadašnjeg urednika Radio Beograda Dušana Radulovića, bilo je dovoljno da se napravi i neka „mala aluzija“ o Titu pa da se završi na sudu. 

Ipak, period posle smrti doživotnog predsednika SFRJ označio je novi period za slobodu štampe u nekadašnjoj Jugoslaviji, pa su se tako javili omladinski listovi, poput Mladine, NON-a ili Feral tribjuna, koji su tresli temelje socijalističkog samoupravljanja.

Danas je Kina za srpske zvaničnike prijateljska zemlja, sa kojom se neguju toliko srdačni odnosi da predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom specijalnom izaslaniku za odnose sa Kinom, bivšem predsedniku Tomislavu Nikoliću na pamet ne pada da postave pitanje medijskih sloboda u toj zemlji. Možda i zato što je to model o kome sanjaju, ali koji u Evropi, bar zasad, ne bi prošao.