Među građanima EU starosti od 16 do 74 godine, stanovnici Holandije bili su najskloniji da provere tačnost informacije – to je prema nalazu ankete učinilo 45 odsto onih koji su tokom tri meseca pre ankete uočili sumnjivu vest. Nakon stanovnika Holandije slede Luksemburg (41 odsto), i Irska (39).
Na drugoj strani stanovnici Litvanije (11 odsto), Rumunije (12) i Poljske (16) bili su najmanje zainteresovani za proveru istinitosti informacija.
Načini na koje su proveravali tačnost vesti su se razlikovali. Najveći broj je to činio tako što je proveravao izvor ili pretraživao internet u potrazi za dodatnim informacijama (20 odsto). Takođe 12 odsto je razgovaralo u oflajn okruženju o sumnjivim informacijama dok je sedam odsto pratilo internet diskusije vezane za sumnjivu vest.
Kako je Danas ranije preneo neke od najpopularnijih lažnih vesti bile su između ostalog i da će planeta Nibiru (neki su je nazivali i „Planeta Iks“, čije postojanje, nikada i nije dokazano) udariti u Zemlju,
Kolika je zastupljenost lažnih vesti u Srbiji pokazuje najveća međunarodna studija o strateškoj komunikaciji u svetu pod nazivom „Evropski komunikacijski monitoring”, prema kojoj je Srbija još 2018. godine bila među prve tri zemlje kada je reč o uticaju koji lažne vesti imaju na javnost i ujedno među poslednje tri kada se posmatra zastupljenost debata o ovoj temi u društvu.
M. R.
Filmovi o novinarima i za novinare
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.