Koliver: Asanžu ne bi trebalo suditi u SAD, Snouden je heroj

Cenzolovka: U Srbiji je nedavno održan protest podrške Džulijanu Asanžu. Da li ga smatrate pozitivnim ili negativnim junakom iz perspektive slobode govora?

Koliver: Bilo je više različitih tajnih dokumenata koje je Asanž dobio od Čelsi Mening i objavio ih. Neki su bili od vrlo velikog javnog interesa, poput informacija o ratu u Avganistanu, koje su sugerisale da su američke i britanske trupe počinile ratne zločine.

Onda imamo drugu kategoriju dokumenata, koja uključuju prepisku zaposlenih u Stejt departmentu. Oni ne otkrivaju nikakvu posebnu nepravilnost. Ta prepiska pokazuje hipokriziju u delovima u kojima američke diplomate govore nešto što je u tom trenutku protivrečno zvaničnoj politici Vašingtona. Ali to nisu bile u pitanju izjave ljudi na visokim pozicijama, nego su više zvučale kao ogovaranje.

Međunarodno pravo kaže da osobe koje iznesu podatke koji su od izrazitog javnog interesa a sa namerom da razotkriju nepravilnosti treba da budu zaštićene od krivičnog gonjenja sve dok je javni interes iznetih podataka veći od potencijalne štete koju to razotkrivanje može da proizvede.

Vlada je tvrdila da je objavljivanje diplomatskih dokumenata dovelo mnoge ljude u opasnost, ali nikada niko nije ustvrdio da je zbog toga neka osoba bila ubijena ili napadnuta

Stejt department, koji je u to vreme predvodila Hilari Klinton, tvrdio je da su obelodanjene informacije izazvale znatnu štetu diplomatskim naporima Sjedinjenih Država i da će se odraziti na želju saveznika da u budućnosti dele poverljive informacije.

Kakva god šteta da je u pitanju, mišljenje eksperata je da su se odnosi Amerike i drugih zemalja popravili u roku od otprilike šest meseci. Američki saveznici nisu prestali da dele poverljive informacije već i zbog toga što SAD imaju poverljive informacije koje njih zanimaju, kao i zbog mnogih drugih prednosti.

Neke od informacija koje je Asanž objavio sadržavale su imena ljudi koji su sarađivali sa Amerikancima, i to je bez sumnje bilo opasno po te ljude. E sad, pre nego što je Asanž objavio diplomatske sadržaje, on je o toj svojoj nameri obavestio Hjuman rajts voč, Fond za otvoreno društvo, Amnesti internešenel i još desetak različitih organizacija.

Takođe je obavestio i američko Ministarstvo odbrane, dozvolio im da pregledaju materijale i urade šta je potrebno da bi zaštitili svoje izvore. Nevladine organizacije su prihvatile ovu ponudu i zaštitile su identitete velikog broja ljudi. Ali američka vlada nije pristala da unapred pregleda materijale.

Nakon toga, vlada je tvrdila da je objavljivanje diplomatskih dokumenata dovelo mnoge ljude u opasnost, ali nikada niko nije ustvrdio da je zbog toga neka osoba bila ubijena ili napadnuta.

Po mom mišljenju, kazna od šest meseci ili eventualno godinu dana ne bi bila upitna, budući da je Asanž objavio mnogo toga što nije bilo od javnog značaja a dovelo je do neke štete.

S druge strane, ne mislim da bi od Asanža trebalo zahtevati da dođe u SAD da bi mu se sudilo sve dok mu prete zakoni kao što je Akt protiv špijunaže, zbog kojih mu prete duge zatvorske kazne. Nijedan američki zakon ne priznaje objavljivanje podataka od izuzetnog javnog interesa, tako da ako bi mu se sudilo u Americi, postoji velika verovatnoća da bi presuda bila bitno veća u odnosu na počinjenu štetu.

Međunarodno pravo kaže da osobe koje iznesu podatke koji su od izrazitog javnog interesa a sa namerom da razotkriju nepravilnosti treba da budu zaštićene od krivičnog gonjenja sve dok je javni interes iznetih podataka veći od potencijalne štete koju to razotkrivanje može da proizvede

Čelsi Mening je osuđena na 35 godina zatvora. Obama je tu odluku preinačio na vreme koje je ona već provela u zatvoru, što je u tom trenutku iznosilo sedam i po  godina, ali to nije bilo predsedničko pomilovanje. Sedam i po godina je veoma ozbiljna kazna.

Proučavala sam kolika bi bila kazna da je isto delo počinjeno u zemljama koje su američki saveznici, poput Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Izraela. Ustanovili smo da u svim tim zemljama najviša kazna ne bi prešla pet godina.

Cenzolovka: Kako ocenjujete postupke Edvarda Snoudena?

Koliver: Radi se o prilično drugačijem slučaju nego kad je u pitanju Asanž. Informacije koje je Snouden objavio su od veoma velikog javnog interesa. Dokaz za to je i da su one odmah pokrenule javnu debatu i promene zakona. Da li su one dovele do štete po nacionalnu bezbednost? Kao i u slučaju Asanža, američka vlada nam to nije pokazala.

Oni su ga oklevetali pričom da je namerno izabrao da leti preko Hongkonga i da je tražio azil u Rusiji, ali nijedan državni službenik nikada nije izneo podatke o konkretnoj šteti koju je Snouden napravio. Po mom mišljenju, Snouden je heroj i istinski uzbunjivač, u najboljem smislu tog pojma.

Snouden ne bi trebalo da bude kažnjen. Ukoliko bi se vratio u SAD, suđenje koje bi imao ne bi bilo fer, budući da američko pravosuđe ne priznaje da uzbunjivači treba da budu zaštićeni zbog javnog interesa onoga što su objavili.

Evropski parlament i Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvali su evropske zemlje da Snoudenu pruže azil, upravo zbog toga što Amerika ne priznaje odbranu baziranu na javnom interesu uzbunjivača.

Prvi deo intervjua sa Sandrom Koliver pročitajte OVDE.