Dok traje rat Izraela i Hamasa, nema bezbedne zone ni za one koji javnosti saopštavaju vesti o sukobu. Prema podacima međunarodnih organizacija, u Gazi i van nje broj ubijenih i napadnutih novinara raste iz dana u dan i već je prešao u dvocifreni broj.
Uzimajući u obzir užase o kojima mediji svakodnevno svedoče i izveštavaju, vesti o tragedijama novinara, fotografa i kamermana ostaju na marginama informativnih sadržaja.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštava da je do 15. oktobra, u prvih devet dana sukoba, uključujući i Liban, najmanje 12 novinara ubijeno, dvoje se vode kao nestali, a osmoro je povređeno. CPJ podvlači da istražuje sve navode o ubistvima, povredama, zarobljavanju i nestanku novinara.
U „krvavoj nedelji”, kako Reporteri bez granica (RSF) nazivaju dane od početka sukoba, prema podacima RSF-a ubijeno je šestoro reportera u bombardovanju Gaze od strane izraelskih snaga, „ne računajući i one koji su ubijeni dok nisu obavljali svoj posao”.
„Ukupno, 10 novinara je ubijeno u regionu u nedelju dana, uključujući sedam u Gazi i Libanu”, saopštio je RSF.
Ni zaštitna oprema ne pomaže
Prema poslednjim podacima Palestinskog novinarskog sindikata (PJS), zaključno sa nedeljom po podne, u ratu u Gazi je ubijeno 11 novinara.
Kako možete uravnoteženo izveštavati u ratnoj zoni kada ste označili grupu kao teroriste, čak i ako su oni odgovorni za ratne zločine? Novinar nije ni sudija niti policajac (Entoni Belandžer, generalni sekretar IFJ)
„U bombardovanju nema diskriminacije. Dok su obavljali svoj posao, ubijeno je 11 naših kolega. Dvoje se vode kao nestali, više od 20 je povređeno, a 15 kuća novinara je uništeno. To je prestrašno. Pogođeno je 50 kancelarija medija. Neke su potpuno uništene, neke delimično. Između ostalog i kancelarija AFP-a”, kaže za Cenzolovku Šuruk Asad, palestinska novinarka i predstavnica PJS na Zapadnoj obali.
S druge strane zida, Sindikat novinara u Izraelu ( UJI), ima podatke o petoro ubijenih novinara.
„Dva novinara Rojtersa su ubijena u južnom Libanu, raketama izraelske vojske. Vojska se sutradan izvinila, saopštivši da ih nije namerno ubila. Takođe, tri izraelska novinara su ubijena u južnom Izraelu, u oblasti na koju je Hamas izvršio invaziju. Dvojica novinara su tamo živeli, ubijeni su sa svojim porodicama, ali su ubijeni obavljajući svoj posao. Kada je počela invazija, izašli su napolje da naprave fotografije. Još jedna mlada novinarka ubijena je na festivalu Nova nature party”, kaže za Cenzolovku Anat Saragusti, čuvena izraelska novinarka i književnica, borkinja za slobodu medija i predstavnica Sindikata novinara u Izraelu (UJI).
BELINDŽER: BI-BI-SI JE U PRAVU ŠTO HAMAS NE NAZIVA TERORISTIMA. NOVINAR NIJE SUDIJA NITI POLICAJAC
Brtitanski javni servis (Bi-Bi-Si) našao se na meti kritika jer pripadnike Hamasa ne naziva teroristima. Sedište te kuće u Londonu u subotu je osvanulo prekriveno crvenom bojom, u znak protesta zbog načina izveštavanja. Kritikovao ih je i britanski ministar odbrane, dok Bi-Bi-Si odgovara da njihova uloga nije da etiketira ko su dobri, a ko loši momci, već da predstave činjenice publici i da dozvole ih da donesu sopstvene zaključke.
Generalni sekretar IFJ Entoni Belandžer smatra da je Bi-Bi-Si u pravu:
„Misija novinara nije da definiše jednu ili drugu grupu, već da izvesti šta vidi i čuje objektivno. Kako možete uravnoteženo izveštavati u ratnoj zoni kada ste označili grupu kao teroriste, čak i ako su oni odgovorni za ratne zločine. Na međunarodnim pravnicima je da deluju. U IFJ Globalnoj povelji o etici novinara jasno je navedeno da novinar nije ni sudija niti policajac? Nema se šta više reći. Političari rade svoj posao kao političari, često reagujući na popularnu emociju, ali ne smeju da nameću svoje stavove novinarima, koji moraju ostati neutralni koliko god je moguće.”
Međunarodna federacija novinara (IFJ) je saopštila da je najmanje 10 novinara, snimatelja i fotoreportera ubijeno, objavljujući njihova imena i kako su poginuli. IFJ podvlači da ima i povređenih i novinara koji se vode kao nestali.
Norveška radiodifuzna korporacija prva je u Evropi objavila vodič za gledaoce o tome kako norveški javni servis izveštava o ratu u Izraelu i Palestini. Upozorava i da veći deo onoga o čemu se priča i što se deli na društvenim mrežama nije tačno
„S obzirom na broj smrti novinara u nedelju dana u Gazi i u petak uveče u južnom Libanu, Bliski istok nije sigurna zona za novinare i sve je teže da ispune misiju: da informišu. Još jednom, novinari su targetirani, povređeni, ubijeni. Zaštitna oprema nije od pomoći. IFJ je u stalnom kontaktu sa kolegama iz Palestinskog novinarskog sindikata (PJS), posebno sa onima na terenu”, kaže Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ) u razgovoru za Cenzolovku.
Svi naši sagovornici zaključuju da novinari ne mogu bezbedno da obavljaju svoj posao. A dok su im životi ugroženi ratom, dok se žrtve i drugih vrsta napada zbog podignutih tenzija, u haosu glasina, dezinformacija i propagande bore da tačno i u pravovremeno informišu građane.
I to je isključivi ugao Cenzolovke u izveštavanju o ovoj temi, za one koji se pitaju zašto ističemo stradanja novinara u sukobu u kome je ubijeno hiljade ljudi. Razgovore sa palestinskom novinarkom Šuruk Asadi i izraelskom Anat Saragusti uskoro ćemo objaviti na našem sajtu.
Nijedna novinarska priča nije vredna života
Osuđujući ubistva i kontinuirane napade na novinare, u petak, Međunarodna federacija novinara je pozvala direktora Unesko ‒ UN agencije, koja je odgovorna za zaštitu i bezbednost novinara, da zaštiti reportere i snimatelje i zahteva da zaraćene strane deeskaliraju nasilje, „koje samo rezultira civilnim žrtvama”, među kojima su i novinari.
Kao i da uradi sve što je moguće da obezbedi da novinari u regionu, i domaći i strani, imaju mogućnost da sprovedu svoju misiju da informišu javnost u potpunoj bezbednosti.
IFJ će tražiti da u Pojas Gaze mogu da uđu i strani reporteri: Entoni Belanđžer (foto: Frederic Moreau de Bellaing)
IFJ ističe ‒ nijedna priča nije vredna života.
Belandžer kaže da o događajima u Pojasu Gaze mogu da izveštavaju samo palestinski novinari koji se tamo nalaze, ali opet podvlači ‒ to ne mogu da rade bezbedno. On pojašnjava da će IFJ zatražiti i zaštitnu opremu, uspostavljanje humanitarnog koridora, ali i da se omogući ulazak stranih novinara u Pojas Gaze kojih, kako kaže, tamo trenutno nema.
Kakvu pomoć očekuje od Uneska?
Naš sagovornik kaže da će se u narednim danima razgovararati o konkretnim merama.
„Kao što radimo u Ukrajini i u Pakistanu za avganistanske novinare u egzilu. Različite vrste hitne pomoći se mogu organizovati u narednim nedeljama: pre svega, zaštitna oprema: pancir prsluci, kacige, medicinski paketi. Ujedinjene nacije će, takođe, morati da preduzmu mere da bi stvorile siguran humanitarni koridor za civile, uključujući novinare. Koridori će takođe omogućiti stranim novinarima da uđu u to područje. Naravno, bezbednost je od suštinskog značaja i razmatramo i druge mere. Ali o ovome se mora razgovarati sa Uneskom”, ističe Entoni Belandžer.
IFJ je pozvao novinare da preduzmu mere predostrožnosti, nose profesionalnu zaštitnu opremu i ne putuju ukoliko im njihovi mediji nisu obezbedili svu profesionalnu zaštitnu opremu potrebu za pokrivanje događaja.
Da li je moguće dobiti tačne informacije o tome šta se dešava na terenu, uzimajući u obzir i bezbednost i sve ostale uslove?
Veoma teško, kaže Belandžer. I dodaje:
„Ako uzmemo Gazu kao primer, to je zatvor na otvorenom, a izraelske snage će verovatno odseći internet u narednih nekoliko dana. Iz bezbednosnih razloga, kako kažu. Ali ovo će staviti Gazu i Palestinu još više u neku vrstu pustinje bez informacija.”
IFJ u apelu Unesku podseća i na važnost bitke protiv dezinformacija i ističe da je „biti dobro informisan jedno od osnovnih prava građana”.
NORVEŠKI VODIČ ZA GLEDAOCE O RATU NA BLISKOM ISTOKU
NRK (Norveška radiodifuzna korporacija) prva je u Evropi objavila vodič za gledaoce o tome kako norveški javni servis izveštava o ratu Izraela i Hamasa, a koji potpisuje urednik spoljnopolitičke redakcije Sigurd Folkenberg Mikelson.
Osvrćući se na glavne probleme sa kojima se suočavaju odgovorne redakcije širom sveta: prisustvo na terenu, izveštavanje iz Gaze, balansiranost u izveštavanju, koncept, verifikaciju informacija i odgovornost, Folkenberg Mikelson navodi da NRK ima „dva tima koji se nalaze u Izraelu i okupiranoj Zapadnoj obali”, čije je „prisustvo veoma značajno da stupe u kontakt sa izvorima i dobiju utiske iz prve ruke nakon veoma brutalnih napada na civile u Izraelu”.
NRK gledaoce, slušaoce i čitaoce sajta informiše da nisu u Gazi i da je „praktično nemoguće jer je granica zatvorena”.
„Zato razgovaramo sa izvorima unutar Gaze, a takođe imamo lokalni tim koji za nas pravi video-snimke i fotografije”, navodi Folkenberg Mikelson.
Kada je reč o balansiranosti u izveštavanju, spoljnopolitički urednik NRK navodi da je zadatak te medijske kuće da „otkrije šta se dešava, a ne da zauzimamo poziciju u sukobu”.
„Izveštavamo o ratu Izraela i Hamasa kao što izveštavamo iz drugih ratova. To znači da radimo da predstavimo perspektive, izvore i stavove o tome šta se dešava, tako da mi u Norveškoj najbolje razumemo sukob. Moramo biti otvoreni i odgovorni u našem novinarstvu i ispraviti kada grešimo. Imamo poseban zadatak da opišemo i osvetlimo posledice ratovanja na civile i pojedince sa obe strane sukoba”, ističe on.
O konceptu izveštavanja, NRK navodi da koristi terminologiju međunarodnog prava u ovom sukobu, „to znači, na primer, da je Zapadna obala okupirana i da je ciljano ubistvo civila ratni zločin”.
Obrazlažući problem verifikacije ili potvrde, norveški javni servis upozorava da će biti „mnogo slika, informacija i video-zapisa na društvenim mrežama”, ali da je „naš posao to proverimo što je najbolje moguće pre nego što objavimo”.
„Veći deo onoga o čemu se priča i što se deli na društvenim mrežama nije tačno. Moramo biti sigurni koliko god je to moguće da to što izgovorimo i objavljujemo jeste tačno. Koristimo vreme potrebno za kontrolu kvaliteta pre nego što objavimo”, ističe urednik spoljnopolitičke redakcije Sigurd Folkenberg Mikelson.
Veći deo onog što se objavljuje na mrežama ‒ nije tačno
NRK (Norveška radiodifuzna korporacija) prva je u Evropi objavila vodič za gledaoce o tome kako norveški javni servis izveštava o ratu Izraela i Hamasa. Vodič, koji potpisuje urednik spoljne redakcije Sigurd Folkenberg Mikelson, posebno se osvrće na društvene mreže upozoravajući da „veći deo onoga o čemu se priča i što se deli nije tačno”.
O događajima u Pojasu Gaze mogu da izveštavaju samo palestinski novinari koji se tamo nalaze, ali ni oni to ne mogu da rade bezbedno. IFJ će tražiti i omogućavanje ulaska stranih novinara, kojih tamo sada nema (Entoni Belandžer, IFJ, za Cenzolovku)
Evropska komisija je takođe reagovala na poplavu netačnosti i lažnih vesti na društvenim mrežama. Komesar zadužen za digitalna prva u EU Tjeri Breton dao je 24 sata Isku (X), bivšem Tviteru i Meti, vlasniku Fejsbuka, da ‒ „počiste” mreže od širenja dezinformacija povodom napada Hamasa na Izrael. Isto obaveštenje upućeno je i Tiktoku u kome Breton podvlači „posebnu obavezu platforme da zaštiti decu i tinejdere od sadržaja nasilja i terorističke propagande”.
U ovoj situaciji, isprečiti se i boriti protiv dezinformacija nije moguće, zaključuje Belandžer i dodaje:
„Ovih dana vlada rat komunikacija. Novinari dostojni imena ne mogu da rade svoj posao u ovim uslovima.”
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.