Latinoamerikanci najviše komentarišu vesti

Najviše komentara ispod vesti na sajtovima ili društvenim mrežama beleži se u Meksiku i Čileu gde to čini 44 odsto medijske publike, a potom i u evropskim zemljama – Grčkoj (34 odsto) i Portugaliji (29 odsto). Najniži nivo komentarisanja medijskih sadržaja , kako pokazuje izveštaj Rojtersovog instituta, je u Danskoj 14 odsto, Nemačkoj 11 odsto, Japanu osam odsto…

Južnoamerikanci osim komentara vole dosta i da dele iliti šeruju vesti na društvenim mrežama. Tako je najveći procenat onih koji vole šerovanje u Meksiku i Argentini gde to čini 63 odsto njih, potom sledi Turska sa 56 odsto, pa opet Čile i Brazil sa po 34 odsto. Najmanje njih deli vesti u Nemačkoj – 19 odsto i u Japanu – 13 odsto.

Broj komentara i deljenja medijskog sadržaja na internetu je inače, navodi se u izveštaju, u padu u poslednje dve godine skoro u svim zemljama, osim u SAD gde taj procenat raste svake godine. S druge strane, povećava se broj šerovanja putem aplikacija za četovanje kao što su WhatsApp i Facebook Messenger.

Kada je reč o onima koji ne beleže nikakve aktivnosti sa vestima, osim što ih čitaju, 37 odsto njih kažu da nisu zainteresovani za komentarisanje i deljenje. Isto toliko njih reklo je da više voli da uživo sa ljudima razmenjuju mišljenje o vestima, a 18 odsto da njihovi komentari ne mogu promeniti ništa. Za svoju privatnost na internetu zabrinuto je 15 odsto njih, te zbog toga i ne žele da ostavljaju komentare ili šeruju sadržaje.