Lažna vest za Treći svetski rat

Događaj koji je mogao da znači ruski napad na jednu čalnicu NATO i da, skladno pravilima NATO, dovede do aktiviranja člana 5 o zajedničkoj odbrani, ispostavilo se nije bio onakav kakvim ga je predstavila američka agencije Asošijeted pres, koja je u originalnoj vesti, ispaljivanje raketa pripisala Rusiji, što je bio izvor neistinite verzije događaja. To je brzo usmerila globus ka konfrontaciji Rusije i NATO, što je mogao da bude početak Trećeg svetskog rata.

RATNE IGRE: Oslanjajući se na anonimni obaveštajni izvor, AP je pustila u servis samo fleš: „Viši američki obavještajni zvaničnik tvrdi da su ruski projektili pogodili Poljsku, članicu NATO, ubivši dvoje ljudi“, što je obišlo ceo svet, i potencijalno moglo dovesti do širokih posledica otvorenog rata, koji se već odigrava između Rusije i NATO u Ukrajini.

Američki predsednik Bajden, tog 15. novembra nalazio se na Baliju na skupu G20, i sazvao je hitan sastanak sa drugim svetskim liderima.

On je održao sastanak sa liderima Francuske, Nemačke, Italije, Kanade, Španije, Japana i Holandije. Prisustvovali su i čelnici Evropske komisije i EU.

Te večeri, Vašington post iskoristio je rastuću napetost da bude prvi koji će predvideti upotrebu NATO sile: „Poljska je članica NATO.

Udar na tu zemlju stoga bi mogao da bude razlog da se ona pozove na član 5 Ugovora, koji kaže ‘oružani napad na jednu ili više (članica) u Evropi ili Severnoj Americi smatraće se napadom na sve njih’ i može dovesti do upotrebe sile“. Anders Aslund iz Atlantskog saveta, u poruci upućenoj oko 15.30 predsedniku Bajdenu tražio je: „Obećali ste da ćete braniti ‘svaki inč teritorije NATO’.

Hoćete li sada bombardovati Rusiju?“ On je dodao da bi prvi potez Bajdena trebalo da bude uspostavljanje zone zabranjenih letova u Ukrajini pre „čišćenja ruske crnomorske flote“.

Uprkos navosima iz Kijeva, američki i poljski zvaničnici tvrdili su da je poreklo projektila nejasno i insistirali da im je potrebno više vremena da istraže incident.

U 19 sati Bajden je s Balija ponudio „punu podršku“ istrazi Varšave nakon razgovora sa poljskim predsednikom Dudom.

Spekulacije i pozivi na eskalaciju nastavili su da bujaju dok su zvaničnici sa Zapada održavali hitne sastanke. Trebalo je skoro do ponoći da AP konačno izvesti da su „(tri) američka zvaničnika izjavila da su preliminarne procene sugerisale da su ukrajinske snage u utorak ispalile projektil na dolazeću rusku raketu“.

Kijev je i dalje poricao da je ispalio rakete. U sredu ujutru, Bajden je osporio Ukrajinu, rekavši da je „malo verovatno“ da su projektili došli iz Rusije. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, rekao je da „nema naznaka da je ovo bio rezultat namernog napada“, ali je dodao da Rusija snosi krajnju odgovornost za napad imajući u vidu invaziju i nastavak napada na ukrajinske gradove.

Ruski zvaničnici su žurbu da se okrivi ruska strana naveli kao snažan dokaz napora zapadne propagande. „Incident sa ukrajinskim ‘raketnim udarom’ na poljsku farmu dokazuje samo jednu stvar: vodeći hibridni rat protiv Rusije, Zapad se približava svetskom ratu“, rekao je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Agencija AP objavila je 16. novembra zvaničnu ispravku: „U ranijim verzijama priče objavljene 15. novembra, AP je pogrešno izvestio, na osnovu informacija visokog američkog obaveštajnog zvaničnika koji je anonimno govorio, da su ruski projektili pali u Poljsku i ubili dvoje ljudi. Kasniji izveštaji pokazali su da su rakete ruske proizvodnje i da ih je najverovatnije ispalila Ukrajina“.

TEHNOLOGIJA MANIPULISANJA: Ono što se događalo u pozadini ove vesti i šta su bile njene posledice, razotkriva tehnologiju manipulisanja medijima, ukazuje na veoma iskrivljen odnos medija i obaveštajnih službi u kriznim situacijama i na deformisani sistem odgovornosti za namerne manipulacije i slučajne greške.

Novinar agencije AP koji je izvestio o lažnoj izjavi pripadnika američke obaveštajne službe dobio je otkaz. Otpuštanje Džejmsa Laporte, zasad izgleda kao krajnja tačka svake odgovornosti za širenje ove opasne laži.

Portparol AP, Loren Iston kaže da neće biti preduzete nikakve disciplinske mere protiv urednika koji su odobrili neistinitu vest, a do danas ništa se ne zna o identitetu američkog zvaničnika koji je širio potencijalno ekstremne dezinformacije.

Sam Laporta nije tek običan novinar. On je pešadijski veteran iz rata u Avganistanu – od 2006. do 2014. služio je u više rukovodećih jedinica, radeći kao vođa pešadijskog odreda, instruktor borbenog gađanja i kao šef obaveštajnog odeljenja.

Predstavljajući se na mreži Linkdin, on je za sebe naveo da je istraživački reporter koji pokriva nacionalnu bezbednost, obaveštajnu zajednicu i američku vojsku i vojni savetnik u nagrađivanoj televizijskoj emisiji Ovo smo mi na NBC. Za svoje izveštavanje dobilo je niz novinarskih nagrada.

U članku pod naslovom Izveštač AP otpušten zbog pogrešnog izveštavanja o ruskom napadu, Vašington post pregledao je interne poruke i predstavio kako je došlo do objavljivanja ove netačne informacije.

Interne poruke u AP, koje je pregledao Post, pokazuju celokupnu konfuziju i nemarnost tokom pripreme pogrešne vesti.

U desetominutnoj komunikaciji između novinara i urednika AP, došlo je do odluke o objavljivanju ove pogrešne vesti. Urednica Liza Left, odmah je upitala da li AP treba da objavi njegovu informaciju „ili nam treba potvrda iz drugog izvora i/ili iz Poljske?“ Laporta je odgovorio da je to „iznad njegovog platnog razreda“, a posle kraće rasprave, druga urednica, Vanesa Gera, navela je da će „glasati“ za objavljivanje vesti, dodajući: „Ne mogu da zamislim da američki obaveštajac pogreši u vezi sa tim“.

Urednici su zatim upitali Laportu da li je u stanju da dalje radi na ovoj vesti, na šta je on odgovorio negativno, obaveštavajući ih da je na lekarskom pregledu.

BEZ DRUGOG IZVORA: Brojni novinari i komentatori posebno su se začudili izjavi urednice da „ne može da zamisli da američki obaveštajac pogreši u vezi sa tim“.

„Možete li zamisliti da niste u stanju da zamislite da američki obaveštajac greši? Zauzeti takvu poziciju je neprihvatljivo za obrazovanu, odraslu osobu, još manje za novinara, ili urednika, a još manje za urednika jedne od najmoćnijih novinskih agencija na svetu“, jedan je od komentara ovakvog stava.

Drugi naglašavaju da, bez obzira da li je izvor dao AP informaciju, ili je jednostavno pogrešio, toliko provokativnu i ozbiljnu izjavu, trebalo je mnogo pažljivije proveriti pre nego što je bila blizu objavljivanja.

Činilo se da je poruka AP u ovom slučaju kombinacija priče koja je bila „previše dobra za proveru“ i kulture poštovanja zvaničnih izvora, u kojoj se urednici nisu osećali prinuđenim da ulože napor da provere.

Uprkos pravilu AP da „rutinski traži i zahteva više od jednog izvora kad je izvor anoniman“, u članku su informacije pripisane jednom „višem američkom obaveštajnom zvaničniku“.

Prema izjavi AP o vrednostima i principima vesti, jedini izuzetak je kad „materijal dolazi od autoritativne ličnosti koja pruža informacije tako detaljne da nema sumnje u njihovu tačnost“.

Ali činjenica da je za priču koja je teoretski mogla da izazove oružani sukob između NATO i Rusije bilo potrebno manje od deset minuta, jedan anonimni izvor i nešto više od desetak poruka za objavljivanje takve vesti, sugeriše sistemski urednički neuspeh, a ne grešku jednog novinara.

Razmena poruka ne pokazuje da su urednici uzeli u obzir geopolitičke posledice izveštaja. I nema naznaka da su tražili drugi izvor.

Kako je primetio urednik portala Jakobinac, Branko Marčetić, ovo je daleko od prvog puta da se AP krije iza anonimnosti zvaničnika američke vlade koji šire lažne tvrdnje sa potencijalno opasnim posledicama, kao kad je agencija objavila neosnovanu tvrdnju jednog zvaničnika, za koju se kasnije ispostavilo da je lažna, da je Iran izvršio napad na četiri naftna tankera kod obale Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Otpuštenom novinaru, AP je zabranio da se oglašava i da daje izjave o ovom slučaju. Laporta je samo napisao da želi da se zahvali mnoštvu novinara, urednika i dugogodišnjih čitalaca, koji su mu se obratili rečima ohrabrenja i ljubaznosti. Ova zabrana samo je još jedan nivo i stvaranja novog zapleta.

Jer, teško da iko može da poveruje da je Ukrajina slučajno ispalila rakte na zapad, ka Poljskoj, odakle ruske rakete nikako ne mogu da stignu.

Te rakete morale bi da budu ispaljene u pravcu istoka, sasvim na drugu stranu zemlje. Ruski zvanični mediji tvrde da raspolažu snimcima koji dokazuju odakle su rakete ispaljene. Dakle, ukoliko nisu ispaljene protiv ruskih raketa, čemu je služilo njihovo lansiranje na Poljsku?

Kakva je uloga neimenovanog obaveštajnog izvora u tome i da li je reč o smišljenoj provokciji ukrajinskih ili nekih drugih snaga i struktura koje žele eskalaciju sukoba i uvlačenje NATO u direktnu konfrontaciju s Rusijom?

Kako odgovora na ova pitanja nema, američko-australijska novinarka, Ketlin Džonson, ukazuje da je ovo primer kako oni koji su najodgovorniji i koji imaju vlast izbegavaju odgovornost.

„Naši vlastodršci nas lažu, propagiraju, ugrožavaju, osiromašuju, uništavaju novinarstvo, pokreću ratove, ubijaju našu biosferu i čine naš svet mračnim i konfuznim, a ne trpe posledice zbog toga“, napisala je ona, tvrdeći da je to posledica nazadnog shvatanja vlasti i odgovornosti, kojoj se „jednom mora stati na kraj“.