Lažne vesti – fenomen koji (pre)dugo traje

Iako je termin “lažne vesti” postao popularan u proteklih nekoliko godina, ovaj fenomen traje dugo, a naročito dolazi do izražaja u vremenima kriza i društvenih previranja. I u doba mira često se fabrikuju neistine, kako bi se privuklli čitaoci jer „ništa se dobro ne prodaje kao senzacionalizam“.

Vratimo se za trenutak u sredinu 17. veka – na vrhuncu Jakobinske pobune u Velikoj Britaniji pojedini štampari, odnosno propagandisti, namerno su objavljivali dezinformacije. Između ostalog, neistine su sezale toliko daleko da se tvrdilo da je kralj Džordž Drugi teško bolestan, čime su njegovi protivnici pokušali da destabilizuju tadašnji poredak. Zbog takve prakse serviranja laži pojedini novinari i izdavači plaćali su visoke novčane kazne, ali su često vesti bile tako vešto sročene da je bilo nemoguće razlikovati laži od istine.

Dva veka kasnije veliku pažnju javnosti na Zapadu, naročito u Sjedinjenim Američkim  Državama izazvala je serija novinskih tekstova čija glavna tema je bilo navodno otkriće života na Mesecu. Kako se navodilo, ta saznanja potvrdilo je i nekoliko uglednih astronoma. Uz tekstove u kojima su opisivane bizarne životne forme tobožnih stanovnika Meseca objavljivane su i ilustracije koje podsećaju na prizore iz horor i naučnofantastičnih priča i filmova. Ilustracije radi, tvrdilo se da na Mesecu živi stvorenje koje je mešavina irvasa, dabra i medveda koji ima rogove, a hoda na dve noge i nosi mladunce poput ljudi.

U 19. veku na udaru lažnih vesti našao se i čuveni pisac Mark Tven (pravo ime Semjuel Klemens), o kojem se pisalo da “umire u siromaštvu u Londonu”. Ovu vest demantovao je književnik lično, ističući da živi “u veoma lepoj kući sa svojom suprugom i decom, a nije ni bolestan”. Ispostavilo se da je do zabune došlo jer je njegov blizak rođak Džejms Ros Klemens bio bolestan.

I predizborne kampanje pogoduju širenju dezinformacija. Primer radi, godine 1924, nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji, objavljeno je takozvano “Zinovjevo pismo”. Tvrdilo se da je sovjetski komunista Grigorij Zinovjev na taj način iz Moskve pružio podršku britanskim “drugovima” da “mobilišu snage koje podržavaju komunizam” u Laburističkoj partiji. Epilog – laburisti su na biralištima bili žestoko poraženi.