Dmitrij Kiseljev, zbog koga je Letonija pokrenula ovakvu inicijativu, stavljen je na listu sankcija EU u martu 2014. zbog njegove navodne uloge u promovisanju propagande Kremlja za podršku ruske aneksije Krima.
Prema Savetu za elektronske masovne medije (NEPLP), telu za nadzor medija, RT i njegova mreža kanala su „faktički pod kontrolom“ Kiseljeva i nastoje da predstave Letoniju kao propalu državu.
Međutim, Kiseljev koga je ruski predsednik Vladimir Putin 2013. imenovao za direktora međunarodne novinske agencije Rosija segodnja (Rusija danas) koja je u vlasništvu Kremlja, rekao je u utorak da RT nikada nije bio u njegovoj nadležnosti i optužio je Letoniju za rusofobiju.
Zabrana RT-a „svedoči o gluposti, nekompetentnosti i rusofobiji onih u Letoniji koji donose takve odluke“, rekao je u intervjuu za moskovsku radio stanicu, javio je AP.
„Mislim da Letonija mora da se izvini RT-u i vrati mu frekvenciju“, rekao je Kiseljev. Margarita Simonjan, direktorka RT-a, ismejala je odluku Letonije na Tviteru, kao i tvrdnju da je kanal u nadležnosti Kiseljeva.
NEPLP je saopštio da će o svojoj odluci informisati regulatorna tela za medije u drugim državama-članicama EU, te da apeluje na njih da i one zabrane RT, „naravno uz poštovanje toga da sve države EU primenjuju međunarodne sankcije u skladu sa svojim nacionalnim zakonom“, rekla je portparolka stalnog predstavništva Letonije u Briselu.
„Koordinisani pristup regulatornih tela EU bi svakako bio koristan“, dodala je ona.
M. K.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.