Ne ni zbog demonstracija protiv narastajućeg siromaštva i nejednakosti. Pa čak ni zbog proksi rata u Ukrajini. Ne, radi se o sasvim drugačijem povodu. U subotu će se održati veliki, jedinstveni skup podške oslobađanju iz pritvora jednog od najvećih i najhrabrijih izdavača i novinara Džulijana Asanža.
Tom prilikom će učesnici, držeći se za ruke, oformiti ljudski obruč dug nekoliko kilometara, kojim će okružiti britanski parlament. Očekuje se da će nekoliko hiljada ljudi iz celog sveta uzeti učešće u ovoj veličanstvenoj akciji, čiji je inicijator i pokretač supruga Asanža – Stela Asanž, advokat za ljudska prava iz Londona.
Džulijan Asanž je već jedanaest godina u izolaciji, prvo u ambasadi Ekvadora, a poslednje dve i po godine u londonskom zatvoru Belmarsh, lokalno znanom kao britanski Guantanamo. To je cena koju plaća samo zato što je obznanio istinu koja nije smela da se sazna.
Naime, njega aktuelna američka administracija optužuje da je nezakonito objavio tajna vladina dokumenta, kojima je obelodanio gnusne američke ratne zločine i kršenje ljudskih prava. SAD traže od Britanije da izvrše ekstradiciju Asanža, kako bi mu se sudilo u Americi. Ukoliko bi bio optužen, posebno imajući u vidu pozivanje na njihov Akt o špijunaži, njemu bi pretila kazna od 175 godina zatvora.
Na prvostepenom suđenju, zahtev američke vlade da Džulijen bude isporučen je odbijen, da bi zatim Viši britanski sud poništio tu presudu i svoju odluku o njegovoj ekstradiciji uputio ministarki unutrašnjih poslova, koja je presudu potpisala. Asanžov pravni tim se bori da poništi ovu odluku i u tom smislu je uputio žalbu Visokom britanskom sudu, čija se odluka očekuje sa zebnjom i nestrpljenjem.
Ukoliko Britanija isporuči Asanža, ona će prekršiti član 4 Ugovora o ekstradiciji između SAD i VB, kojim se zabranjuje ekstradicija iz političkih razloga.
Da bi ironija bila veća, ova odluka koja dozvoljava SAD da nastavi da radi na izručenju novinara zbog razotkrivanja američkih ratnih zločina doneta je na Dan ljudskih prava UN; na dan kada su dva novinara primila Nobelovu nagradu za mir; u vreme vašingtonskog Samita za demokratiju, kada se američki sekretar za spoljne poslove glasno zalagao za slobodu štampe i zaštitu novinara; nakon što je američka vlada obećala stotine miliona dolara za podršku „nezavisnim medijima“ širom sveta.
Takođe, ova odluka je doneta nakon što je CIA napravila planove za kidnapovanje i ubistvo Asanža i nakon saznanja da se američko tužilaštvo oslanjalo na lažna svedočenja.
Naravno, vest o odluci o njegovom izručenju je izazvala odijum i zgroženost slobodoumnog sveta. Glen Grinvald je izjavio da je – „progon Džulijana Asanža, velika lična tragedija, politička travestija i ogromna opasnost i pretnja baznim građanskih slobodama. I spomenik prevarama i lažima koje leže u srcu američke i britanske vlade“.
Džon Pildžer kaže da je to „prikriveni fašizam“, a supruga Asanža je postavila pitanje – kako je moguće isporučiti Džulijana u zemlju koja je planirala njegovo ubistvo?!
No, u našem lažnom svetu moguće je sve. Ne kažnjava se zločinac, već onaj koji ga je obelodanio. Kao Džulijan Asanž, koji je nesumnjivo jedan od najhrabrijih, najdoslednijih i najkreativnijih novinara svog vremena. I upravo je to razlog zašto je u zatvoru. Jer sloboda govora i sloboda novinara postoji samo u teoriji. U narativu. Svi se mogu baviti novinarstvom, ali samo dotle dok ne ugroze ili ne naljute centre moći.
Većina američkih i britanskih korporativnih medija je ignorisala progon Asanža, upravo iz razloga što im on čak i iz zatvora pokazuje koliko su bedni u svojim lažima i servilnosti i koliko su daleko od pravog i istinitog novinarstva.
Zato će ovaj skup u subotu biti ne samo izraz poštovanja i solidarnosti prema Asanža, već i bunt protiv laži, manipulacije i hipokrizije u kojoj svi živimo. Boreći se i spasavajući njegovo dostojanstvo, spasavamo i svoje.
Podrška Asanžu stigla je od brojnih organizacija za ljudska prava i slobodu, humanitarnih, kulturnih, naučnih, medijskih i drugih organizacija, kao i od elitnih ličnosti koje se već godinama zalažu za Asanžovo oslobođenje – od Noama Čomskog i Olivera Stouna, Džona Pildžera i Krisa Hedža, Glena Grinvalda i Meta Taibija, Džona Voltersa i Joe Lauria, do mnogih drugih.
Što se nas tiče, najmanje što možemo da uradimo je, da ako već ne možemo fizički da prisustvujemo ovom značajnom skupu, to učinimo u mislima. I srcem. Jer kako kaže Stela Asanž – hrabrost poziva (na) hrabrost!
Autorka je novinarka
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.