Medijske organizacije traže od EU jače mere protiv dezinformacija na internetu

Zajedničko saopštenje, koje su potpisali Evropska federacija novinara (EFJ), Evropski savet uredinka i Udruženje evropskih komercijalnih televizija (ACT), objavljeno je pošto su u sredu u Briselu predstavljene nove mere protiv dezinformacija podstaknutih pandemijom koronavirusa.

Potpisnici su naveli da su alarmirani zbog porasta dezinformacija onlajn za vreme pandemije koje su, kako je navedeno, „imali razorni uticaj na napore u javnom zdravlju“.

Oni smatraju da se evropski „kodeks dobre prakse“ koji su 2018. potpisale internet platforme pokazao neadekvatn da se bavi izvorom i pokretačima dezinformacija iznošenim onlajn.

„Hitno je potrebno dobiti efikasne instrumente za bolju procenu i uspešno rešenje problema“, napisali su oni u zajedničkom saopštenju navodeći da Evropa suviše zavisi od dobre volje tih platformi.

Među traženim merama je režim sankcija koje garantuju da potpisnici kodeksa dobre prakse budu podstaknuti da deluju.

Te mere treba da stimulišu, a ne da kažnjavaju medije, odnosno da osiguraju novinarsku slobodu, osnovne slobode i slobodu uredništva, navodi se u saopštenju. Oni takođe traže da se dijalog sa internet platformama vodi na više strukturisan način.

EU je prošle nedelje pozvala internet gigante da učine više u borbi protiv „ogromnog talasa dezinformacija“ izazvanih pandemijom, i da mesečno objavljuju izveštaj o preduzetim merama.

U tim izveštajima treba da stoji priroda dezinformacija, dimenzije mreže o kojoj se radi, njeno geopolitičko poreklo i ciljana pubika, rekla je tada potpredsednica Evropske komisije zadužena za vrednosti i transparentnost Vera Jurova.

Taj predlog se oslanja na dobru volju internet platformi, ali po njoj u njihovom je interesu da zadobiju poverenje korisnika.

Tokom pandemije EU je već tražila od internet platformi da objavljuju informacije zvaničnih zdravstvenih vlasti kao što su Svetska zdravstvena organizacija i da povuku reklame za lažne lekove.