Osim vidljivih objava, lajkova, komentara i poruka, Meta može da koristi i metapodatke kao što su vreme objave, geolokacija, vrsta uređaja i slično; zatim, podatke o interakcijama sa prikazanim sadržajima, podatke koje prikupljaju Metini partneri o ponašanju korisnika na internetu izvan Instagrama i Fejsbuka – i mnogo toga još.
Koliko je poznato, Meta o ovim promenama nije ni obavestila korisnike iz Srbije putem mejla, što znači da im je uskraćena sloboda informisanog izbora. Na taj način, Meta zloupotrebljava poziciju Srbije i drugih država van okrilja EU zaštite prava građana, u korist razvoja profitabilne vlasničke tehnologije.
Evropska organizacija za digitalna prava, Noyb, početkom juna je upozorila javnost na promene u Metinoj politici privatnosti za korisnike u EU (i EEA), ali je građanima na tom prostoru ostavljena mogućnost da ne pristanu na obradu ličnih podataka za takve svrhe. Rok za “opt-out” bio je 26. jun, posle čega bi im se ukinula opcija da odbiju obradu svojih podataka za razvoj Metinih AI modela.
Kako se precizira, umesto da traži pristanak od svakog korisnika, Meta se pozvala na legitimni interes kao pravni osnov, što je protivno standardima zaštite podataka o ličnosti jer razvoj tehnologije i profit ne mogu biti važniji od prava na privatnost.
Pravni tim Noyb je podneo 11 žalbi službama za zaštitu podataka širom Evrope kako bi sprečio Metu da sprovede plan. U žalbi podnetoj Komisiji za zaštitu podataka o ličnosti Irske, koja je nadležna za Metu u EU/EEA, Noyb detaljno opisuje nezakonitost novih pravila kompanije i kršenje niza odredbi evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR).
Pošto je irska Komisija za zaštitu podataka o ličnosti saopštila da će Meta suspendovati plan da se za razvoj svojih AI modela po volji služi podacima korisnika iz EU/EEA, Noyb je 14. juna proglasila “preliminarnu pobedu”. Pritisak je urodio plodom. S druge strane, Meta je ocenila da je u pitanju “korak unazad za evropske inovacije, konkurenciju u razvoju veštačke inteligencije, koji dalje odlaže pristup ljudi u Evropi prednostima veštačke inteligencije”.
Korisnici iz EU sada u Metinim politikama privatnosti mogu da pročitaju da je upotreba njihovih podataka za razvoj i unapređenje AI odložena “posle konsultacija sa regulatorima”, kao i da će o eventualnoj promeni biti blagovremeno obavešteni kako bi iskoristili svoje pravo da odbiju obradu podataka za takve svrhe.
U Srbiji to, nažalost, nije slučaj, pa su ovdašnji korisnici prepušteni hirovima krupnih korporacija. SHARE Fondacija će u pritužbi protiv Mete zatražiti od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da ispita zakonitost. Vredi podsetiti da Meta još uvek nije imenovala predstavnika u Srbiji za pitanja zaštite podataka o ličnosti, što joj je obaveza po domaćem zakonu. SHARE Fondacija je tim povodom još 2019. tražila pokretanje prekršajnog postupka.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.