Metju Karuana Galicija: Kao da nema kraja strepnji, odgovorni za smrt moje majke treba da budu u zatvoru

Opisivali su je kao „Vikiliks ženu“ (One-woman Wikileaks) zato što su njena istraživanja imala sličan efekat kao delovanje poznate organizacije Džulijana Asanža.

Dafne Karuana Galicija je živela i radila na Malti, državi-ostrvu, gde se, kažu, svi poznaju. 

Njen istraživački blog Running Commentary, u kojem je razotkrivala puteve kriminala i korupcije, povremeno je posećivalo više od 500.000 ljudi dnevno, više nego što Malta ima stanovnika, više nego svi mediji ove države zajedno.

Dafne je zagovarala Maltu u Evropi, rukovođenu evropskim vrednostima. Zbog njenih stavova i tekstova joj je prećeno, a „Molotovljevi kokteli“ su više puta bacani na njenu kuću.   

Poslednja rečenica koju je napisala na blogu pre nego što je izgubila život u eksploziji bombe koja je podmetnuta pod njen automobil u oktobru 2017. bila je: „Nepošteni ljudi su svugde oko nas, situacija je očajna.“ 

Nakon njene smrti, porodica – njena tri sina i suprug – uradila je sve što može u nastojanju da se zločin što pre rasvetli. 

Prema navodima iz medija, ubice su pronađene relativno lako, korišćeni su podaci prikupljeni sa baznih stanica mobilne telefonije. Ali se dalje nije ništa uradilo. Zahvaljujući zalaganju porodice, domaćih i inostranih aktivista, Evropski parlament je imenovao specijalnog izvestioca za Maltu, koji je ustanovio da je jedan od glavnih kočničara istrage premijer Malte Jozef Muskat. 

Neprofitna organizacija „Forbiden stories“ (Zabranjene priče), čiji je mandat nastavljanje istraživanja i objavljivanje tekstova ubijenih ili zatvorenih novinara pokrenula je „Daphne Project“ (Projekat Dafne) u kome je 45 reportera iz 18 publikacija i 15 država nastavilo da istražuje i objavljuje njene priče. 

Iako je sve što sam želeo nakon ubistva moje majke bilo da budem sam, moja braća, otac i ja smo odmah počeli sa borbom. Ovo ide uz ogromnu psihološku cenu, a tu je i neizbrisiv, razarajući trag koji ostavlja ubistvo najbližeg

Veruje se da su upravo ti tekstovi, od kojih se neki bave i transakcijama u kojima se spominje Crna Gora, doveli do hapšenja glavnoosumnjičenog, kao i do pada vlade Jozefa Muskata u januaru 2020. godine.

Nakon tri i po godine od ubistva, sa Malte konačno stižu dobre vesti. Od četvorice trenutno uhapšenih muškaraca koji se dovode u vezu sa zločinom, jedan od izvršilaca, Vinsent Muskat, nedavno je, tokom predistražnog postupka priznao krivicu i osuđen je na 15 godina zatvora. Ostali osumnjičeni, uključujući Jorgena Feneka, za koga se veruje da je nalogodavac, u pritvoru su i negiraju krivicu. 

O poslednjim događajima vezanim za suđenje na Malti, kao i o izdržljivosti, solidarnosti i borbi za istinu, razgovarali smo sa najstarijim sinom Dafne Karuane Galicije. Metju Karuana Galicija je i sam novinar istraživač, koji je, kao deo međunarodne ekipe novinara, dobitnik Pulicerove nagrade za Panamska dokumenta. Radi i kao izvršni direktor Daphne fondacije. 

Cenzolovka: Posle presude jednom od izvršilaca zločina, u kojoj je fazi istraga ostalih učesnika?

Metju Karuana Galicija: U fazi prikupljanja dokaza. Tužilaštvo treba da podnese dokaze protiv glavnoosumnjičenog Jorgena Feneka. Verujemo da je on ujedno i naručilac zločina. On još uvek nije formalno optužen, tako da imamo barem još jednu godinu pre početka tog suđenja. Dokazi su prikupljeni kada su u pitanju izvršioci, i to suđenje će takođe početi za godinu dana. 

Kao da nema kraja

Cenzolovka: Kako izgleda vaš život i život vaše porodice na Malti? 

Karuana Galicija: Nije lako. Svaki dan je posvećen radu na slučaju. Svake nedelje smo na sudu, ja vodim fondaciju koja je nazvana po mojoj mami. U vreme ubistva moje majke, protiv nje je bilo podignuto preko 50 tužbi za povredu ugleda, tako da dosta vremena provodim rešavajući te slučajeve. 

Osećaj je… kao da nema kraja. Većina nas bi želela da ponovo vodi svoj život. Želeli bismo da možemo da prestanemo da svakodnevno brinemo povodom slučaja. Da prestanemo da živimo u stanju povišene strepnje. Mi ćemo svakako uvek morati da živimo sa osećanjem gubitka majke. Ali bar oni koji su odgovorni za njenu smrt treba da budu u zatvoru. 

Cenzolovka: Da li osećate da imate podršku?

Prethodna Evropska komisija, koju je vodio Junker, bila je previše bliska bivšem premijeru Džozefu Muskatu i radila je sve moguće da bi ga zaštitila. Tako da su prve dve godine nakon ubistva bile veoma teške

Karuana Galicija: Da, osećam da imamo podršku. Posebno van Malte. Ona postoji i na Malti, ali joj je dosta toga prethodilo. Sredina je takva da se ljudi zaista plaše da govore otvoreno. Na početku, svako ko je javno tražio pravdu za moju majku bio je napadan, maltretiran… Stanje je bilo takvo da ga je teško opisati. Vlada je napravila takvu atmosferu u smislu – ta žena je mrtva, to je ispalo dobro, sada idemo dalje na nove teme. To je bio stav vlade, i donekle je još uvek tako. 

Cenzolovka: Šta se dogodilo da se takav odnos promeni?

Karuana Galicija: To što smo otkrili istinu u vezi sa ubistvom moje mame. Došlo se do momenta u kome ljudi više nisu mogli da drže glave zabijene u pesak. Postalo je previše očigledno da su počinioci prvo pokušali da prikriju svoje koruptivne aktivnosti, a potom da su pokušali da prikriju ubistvo moje majke. 

Cenzolovka: Da li su ljudi na Malti pokazivali solidarnost? I van granica Malte je poznat Memorijal za Dafne – od sveća, cveća i fotografija. 

Karuana Galicija: Jesu. Vlasti su pokušavali da unište taj memorijal svake noći, a nekad čak i više puta tokom dana. Na kraju je Ustavni sud doneo odluku prema kojoj je uklanjanje memorijala ocenjeno kao kršenje prava na protest. 

Sve vreme, do današnjeg dana, memorijal su održavali obični ljudi. Bilo je onih koji su ostajali budni cele noći da bi ga zaštitili. Možda oni u to vreme nisu bili svesni, ali su njihove akcije zaista bile važne – branili su pravdu i na kraju pobedili. 

Odluka suda je takođe bila važna jer je prepoznala da postavljanje cveća, sveća i poruka predstavlja slobodu izražavanja.

Fenek nikad ne bi bio uhapšen da nije bilo Projekta Dafne

Cenzolovka: Jedan vid solidarnosti je i The Daphne Project, koji je deo šire inicijative pod nazivom „Zabranjene priče“. Koliko je ovaj projekat pomogao u rasvetljavanju ubistva?

Karuana Galicija: Bio je od ključne važnosti. Da nije bilo ovog projekta, naručilac ubistva moje majke ne bi bio optužen. Znajući kako stoje stvari na Malti, Fenek nikada ne bi bio uhapšen. 

Mnogo ljudi je bilo uključeno, novinari, policija, tužilaštvo, u pitanju je zajednički napor. Ali, da Daphne Project nije otkrio da je Jorgen Fenek vlasnik 17 Black, kompanije koju je moja majka istraživala neposredno pre nego što je ubijena, sva je prilika da on ne bi bio uhapšen. 

Inicijativa The Forbidden Stories je projekat Lorena Ričarda, istraživačkog novinara i producenta dokumentarnih filmova iz Francuske. Ideja je da se nastavi sa objavljivanjem priča na kojima su radili ubijeni novinari i novinari u zatvoru. Prvi projekat „Zabranjenih priča“ jeste Daphne Project kojim su nastavljena istraživanja na kojima je radila moja mama. 

Cenzolovka: Da li su mediji na Malti zainteresovani za suđenje?

Karuana Galicija: Jesu, zainteresovani su. Izveštava se sa svakog ročišta. U najvećem broju slučajeva izveštavanje je objektivno, ali i dalje ima nekih problema sa izveštavanjem na Malti. 

U mnogim zemljama je bavljenje novinarstvom običan posao. Odete na posao u 9 ujutru, odete sa posla u 5 posle podne… Ovde je malo drugačije. Novinari su pod stalnim pretnjama. Neki su zaplašeni.

Cenzolovka: Blog Running Commentary koji je pisala vaša majka imao je veću posećenost i čitanost od ukupnog tiraža svih medija na Malti. Ipak, šest dana pre nego što je ubijena, ona je u intervjuu izjavila da stalni napadi na nju mogu da uplaše ostale novinare. Da li malteški novinari istražuju zločine i korupciju? 

Karuana Galicija: Uticaj je takav da je danas komplikovanije istraživati takve teme na Malti. Izvori informacija koje je imala moja majka nisu dostupni svima. Zato što je ona bila novinarka 30 godina, izgradila je poverenje, imala je mnogo različitih izvora. Novinarima na Malti danas je teško da to dostignu. Ali većina se trudi i siguran sam da ćemo u tome uspeti. Samo je izuzetno teško. 

Cenzolovka: Da li se bavljenje novinarstvom na Malti smatra opasnom profesijom? Da li ima verbalnih ili drugih napada na novinare?

Karuana Galicija: Pa… ako radite svoj posao kako treba, onda je opasno. Bar se meni tako čini. U mnogim zemljama, bavljenje novinarstvom je prilično običan posao. Odete na posao u 9 ujutru, odete sa posla u 5 posle podne. Stignete kući, večerate, poželite laku noć deci, i sledećeg dana isto. Ovde je malo drugačije. Novinari su pod stalnim pretnjama. Neki su zaplašeni. Postoji velika opasnost da će vas tužiti samo da bi vas ućutkali. Stalno neke brige.

Junker radio sve da zaštiti bivšeg premijera Malte

Cenzolovka: Da li vam je Evropska unija pružila dovoljno podrške? 

Malta je takva da se ljudi zaista plaše da govore otvoreno. Na početku, svako ko je javno tražio pravdu za moju majku bio je napadan, maltretiran. Vlada je napravila takvu atmosferu

Karuana Galicija: Institucije Evropske unije su nas podržale. Evropski parlament je ustanovio nagradu nazvanu po mojoj majci, donet je veći broj rezolucija o Malti, dolazile su delegacije EU na Maltu. 

Problem je bio u tome što je prethodna Evropska komisija, koju je vodio Junker, bila previše bliska bivšem premijeru Džozefu Muskatu i radila je sve moguće da bi ga zaštitila. Tako da su prve dve godine nakon ubistva bile veoma teške.

Nakon što je došlo do promene u Komisiji, stvari su krenule nabolje. Bilo je nekoliko komesara i u prethodnoj Komisiji koji su hteli nešto da urade, poput Vere Jurove, ali su oni bili izolovani. 

Evropska unija je uradila koliko je mogla, sa onim što ima na raspolaganju. Ali potrebno je uraditi više. Potrebna nam je mnogo bolja međudržavna aktivnost policije. Potrebno je osnovati telo koje ima ingerencije u različitim državama u Evropi. Lokalne policije su trenutno ograničene, ne rade izvan granica svojih zemalja, što ide na ruku organizovanom kriminalu.