Mogu li bibliotekari da nas spase od lažnih vesti?

Marinirajući se u mirisima starih knjiga, pluća lagano ispunjenih nevidljivim česticama prašine, bibliotekari su od davnina bili čuvari znanja. A njihovi savremeni ekvivalenti, obasjani plavim svetlom elektronskih ekrana, nisu u tom pogledu ništa drugačiji. Obučeni da sakupljaju čitalački materijal iz najšire lepeze vizura, bibliotekari održavaju zbirke koje usput nude čitav spektar pogleda na svet, verifikacija autentičnosti izvora i provera činjenica.

A danas, kad isfabrikovane vesti svakodnevno postaju viralne, kad članke što naginju ulevo ili udesno besramno kategoriše kao „neistinite“ ili „lažne“ svako ko se ne slaže s njima, bibliotekari rade ono što su oduvek radili: pokazuju ljudima kako da pronađu činjenice.

„Oduvek smo imali tu ulogu“, rekla je Deniz Rajli, koja vodi odnose sa javnošću i odeljenje za razvoj Javne biblioteke Gejl Borden u Ilinoisu. „Sad kad je ovo pitanje ponovo u žiži javnosti, imamo priliku da podsetimo ljude na koji način su bibliotekari obučeni.“

Većina bibliotekara materijala za građu ima diplomu mastera bibliotekarstva i informacijske nauke i obučeni su kako da nađu proverene, autentične izvore informacija, objasnila je Rajli.

Biblioteka Gejl Borden je krajem januara pokrenula program edukacije zajednice o lažnim vestima. Panel diskusija privukla je masu koja je ispunila čitavu salu, rekla je Rajli, a snimak postavljen na internet do sada je imao 1.100 pregleda.

„Narode, jeste li čuli da je Tom Henks snimao na Novom Zelandu, otišao na pauzu, šetao okolo, zamislio se i pao sa litice sa visine od deset metara?!“ pitala je publiku Margaret Pibls, šefica odeljenje za javnost javne biblioteke Gejl Borden. „To vam je Forest Gamp, narode. I to je lažna vest na koju sam se do kraja primila.“ Neko je ušao u biblioteku i ispričao joj tu priču. Ona je poverovala.

Ceo tekst pročitajte na vice.com