Mustafa Kuleli, potpredsednik EFJ-a: Novi zakon o dezinformacijama mogao bi da izbriše poslednje ostatke slobode u Turskoj

Turski parlament usvojio je juče novi strogi zakon o medijima koji predviđa do tri godine zatvora za novinare i korisnike društvenih mreža koji šire lažne ili obmanjujuće informacije. Sindikat novinara Turske (TGS) osudio je zakon kao potez turskog premijera Erdogana da uguši kritičke glasove uoči opštih izbora u junu 2023. Potpredsednik EFJ Mustafa Kuleli govori o uticaju na novinarstvo i slobodu govora u Turskoj.

Šta će za turske novinare promeniti zakon koji je juče usvojen?

Svrha ovog zakona nije da se bori protiv dezinformacija, već da okonča izvještavanje o činjenicama i slobodu izražavanja. Sada kada je zakon usvojen, rizikuje se da se izgube i poslednji ostaci slobode izražavanja. Visoko politizovano tursko pravosuđe ima „štap cenzure“ u svojim rukama, te dozvoljava sudovima da izreku zatvorske kazne do tri godine novinarima i redovnim korisnicima društvenih medija koji navodno „otvoreno šire obmanjujuće informacije“. U osnovi, bilo kakve kritičke objave na društvenim mrežama mogu se proglasiti „dezinformacijama“. To će obezbediti pravni osnov za mnoge zloupotrebe od strane pravosuđa, koje je već zavisno i politički kontrolisano. Milioni korisnika interneta u Turskoj rizikovaće zatvorske kazne.

Koji članovi novog predloženog zakona najviše zabrinjavaju?

Član 29 uvodi novo krivično delo „javnog širenja obmanjujućih informacija“ u turski pravni sistem. Kako je ovaj zločin definisan prilično nejasno i otvoreno, nije do kraja definisano kako će tužioci odrediti „lažne vesti“ i one koji učestvuju u njihovom širenju. Društvene mreže i internet sajtovi će morati da predaju lične podatke korisnika za koje se sumnja da „propagiraju obmanjujuće informacije“. Pored toga, zakon uključuje pojmove kao što su „dezinformacije“, „neosnovane informacije“ i „iskrivljene informacije“, bez davanja zakonskih definicija. Takođe se spominje „bezbednost“, „javni red“ i „javni mir“, koji su više puta korišćeni protiv novinara u slučajevima pravnog uznemiravanja. Kriminalizacija takvih radnji može dovesti do razvoja događaja koji bi mogli uzdrmati korene demokratije i suštinske principe slobode izražavanja.

Zašto Erdoganova stranka Partija pravde i razvoja (AKP) sada uvodi ovaj zakon?

Brzina kojom je donet ovaj zakon može ukazivati na to da je cilj vlade da poveća pritisak na novinare i korisnike društvenih mreža pred izbore. Predlog, pripremljen bez konsultacija sa novinarskim organizacijama i civilnim društvom, bio je kontroverzan čak i unutar vlade.