Nastavak solidarnosti sa beloruskim političkim zatvorenicima

U senci tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, beloruske vlasti su udvostručile represiju protiv glasova neslaganja. Sudsko uznemiravanje novinara, umetnika, aktivista i bilo koga ko se usuđuje da traži svoja osnovna prava postalo je jedno od najozloglašenijih oružja u ogromnom arsenalu koji je Lukašenkov režim upotrebio da ojača svoju autokratsku vlast.

Duboko kompromitovano pravosuđe nastavlja da održava suđenja iza zatvorenih vrata i izriče oštre zatvorske kazne kako bi ugušila preostalu opoziciju. Prema Viasni, jednoj od najstarijih i najistaknutijih grupa za ljudska prava u zemlji, do kraja aprila u Belorusiji je bilo 1.495 političkih zatvorenika i više od 3.200 ljudi osuđenih u politički motivisanim krivičnim suđenjima. Od trenutka svog stvaranja pre skoro tri decenije, Viasna je bila na čelu pokreta za prava u Belorusiji, jačajući građansko društvo i promovišući demokratsku tranziciju. Ova nepokolebljiva posvećenost dovela je do toga da se nađe na meti niza neosnovanih i uvredljivih krivičnih istraga. Šest članova Viasne trenutno je u zatvoru, uključujući njenog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Aleša Bijatskog, koji je osuđen na 10 godina zatvora u martu 2023.

Režim goni Beloruse na osnovu izmišljenih optužbi kao što su „teško kršenje javnog reda”, „podsticanje mržnje”, „utaja poreza” ili „terorizam”. Oni koji dele publikacije nezavisnih medija optuženi su za širenje ekstremističkih materijala, čime su aktivnosti ovih medija bile nezakonite. Početkom marta, policija je uhapsila preko 100 ljudi u, kako su tvrdili, istrazi o terorističkim i ekstremističkim grupama.

Proces demontaže građanskog društva u Belorusiji je pogoršan jako ograničenim pristupom informacijama, koji se manifestuje u nemilosrdnom lovu na novinare. Belorusija je proglašena „najopasnijom zemljom u Evropi za novinare“, sa 33 medijska radnika koji su trenutno iza rešetaka, prema Beloruskom udruženju novinara (BAJ) – vodećoj novinarskoj organizaciji u zemlji. BAJ je označen kao „ekstremistička organizacija“ i bio je primoran da deluje u egzilu otkako je Vrhovni sud doneo odluku o likvidaciji grupe u avgustu 2021. Sudovi su takođe korišćeni za zabranu ili blokiranje stotina veb sajtova sa vestima koji razotkrivaju državnu propagandu. Ogromna većina nezavisnih medija bila je primorana ili da pobegne ili prestane sa radom. Oni koji su ostali izloženi su upadima u kuće i neprestanom zastrašivanju, uključujući i zlonamerno krivično gonjenje. U jednom od najnovijih suđenja, Marina Zolatava i Ljudmila Čekina, više osoblje nezavisnog izdanja Tut.bi, najpopularnijeg beloruskog portala za vesti pre nego što su ga vlasti nasilno zatvorile 2021., osuđene su na po 12 godina zatvora.

Kulturne ličnosti — uključujući pisce, pesnike, muzičare i dramske pisce — takođe se drže kao politički zatvorenici zbog svog izražavanja, obično zbog kritikovanja Lukašenkovog režima ili čak zbog objavljivanja knjiga na beloruskom. Organizacija pisaca PEN Belorusija otkrila je da je preko 100 kulturnih radnika bilo među preko 1400 političkih zatvorenika u zemlji 2022.

Politički zatvorenici se drže u ponižavajućim i nehumanim uslovima sa veoma ograničenim kontaktom sa spoljnim svetom, njihovim porodicama ili advokatima. Drže ih u prenaseljenim, hladnim ćelijama i lišeni su hrane, vode i medicinske nege. Bloger Nikolaj Klimovič, koji je bio u zatvoru zbog objavljivanja karikature Lukašenka na internetu, umro je u zatvoru 10. maja. Braniteljica ljudskih prava Nasta Lojka izvijestila je o ponižavajućem postupanju i mučenju koje je doživjela tokom produženog istražnog zatvora. Beloruske vlasti su oduzele advokata, odbile njen zahtev za lečenje zuba i uskratile joj pristup lekovima i toploj odeći. Novinarka Ksenija Luckina, koja služi 8-godišnju zatvorsku kaznu zbog optužbi za zaveru za preuzimanje državne vlasti, ima već postojeći tumor na mozgu koji je narastao u pritvoru i ne dobija odgovarajuću medicinsku negu.

Fizičke pretnje su praćene psihičkim stresom. Svaka zatvorska kazna ozbiljno poremeti i surovo razdvaja porodice. Zbog ograničavanja osnovnih prava od strane režima, kao i proizvoljnih pravila koja ograničavaju način na koji voljeni mogu komunicirati sa svojim pritvorenim rođacima i posjećivati ih, progon se širi na porodice širom zemlje. Kada je Viktor priveden, njegova supruga je prvo rekla njihovoj deci da je na službenom putu, ali je priča izostala kako se razdvajanje produžavalo. Deca su pokušavala da pozovu svog tatu kako snima dirljive glasovne poruke i nisu htela da jedu a da Viktor ne dođe kući. Viktorova ćerka je počela da se plaši policijskih automobila.

Evropski parlament je 15. marta usvojio novu rezoluciju kojom osuđuje kontinuiranu sistematsku represiju režima nad beloruskim narodom. Međutim, Lukašenkov režim nije uspeo da se pozabavi nijednom od legitimnih zabrinutosti ili poziva koje je međunarodna zajednica više puta upućivala u poslednje dve godine. Iako se čini da Lukašenko nema nameru da zaustavi razbijanje građanskog društva i slobode medija, mi, dole potpisane organizacije za ljudska prava, nastavićemo da pokazujemo nepokolebljivu podršku hrabrom narodu Belorusije koji je represivan zbog ostvarivanja vitalnih ljudskih prava i novinarskog rada i zahtevaćemo momentalno i bezuslovno oslobađanje svih političkih zatvorenika.

 

Signed:

 

ARTICLE 19

The Belarusian Association of Journalists

Committee to Protect Journalists (CPJ)

European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)

European Federation of Journalists (EFJ)

Human Rights House Foundation

IFEX

International Press Institute (IPI)

Index on Censorship

Justice for Journalists Foundation

PEN America

PEN International