Nemačka u doba korone: Ko određuje šta je istina?

Pronalaženje pouzdanih informacija u vremenima „korona krize“, kako nemački mediji nazivaju pandemiju virusa Covid-19, izazov je ne samo za građane već i za zvaničnike, pa i novinare, jer informacija gotovo da i nema. Reč je o novom virusu koji je neistražen, o kome se jako malo zna. Sve važne informacije o tome kako se epidemija širi, statistike o ugroženim grupama stanovnika, kao i procenat smrtnosti menjaju se i u Nemačkoj gotovo svakodnevno.

„Veoma je važno informisati se o koronavirusu iz pouzdanih izvora, između ostalog na veb-stranicama Instituta ’Robert Koh’ i Saveznog ministarstva zdravlja“, objavljeno je na zvaničnom Tviter nalogu ministarstva. Apele građanima protiv širenja panike i tzv. neracionalne hrčak-kupovine (nem. Hamsterkauf) svakodnevno upućuju svi nemački zvaničnici.

Es ist sehr wichtig, Informationen zum #Coronavirus aus zuverlässigen Quellen zu beziehen. Informationen erhalten Sie u.a. auf den Internetseiten des Robert Koch-Instituts und des Bundesgesundheitsministeriums.https://t.co/LsdBjgJvfYhttps://t.co/mHOiyGaHyy pic.twitter.com/eIZow3yCMg

— BMG (@BMG_Bund) March 14, 2020

Ministar policije: Zabraniti širenje neistina o virusu

Širenje dezinformacija ili lažnih vesti u vreme globalne pandemije može biti vrlo opasno. Jedna takva vest, koja se protekle nedelje munjevito raširila najpre Nemačkom, a zatim i čitavim svetom, jeste istraživanje čiji rezultati ukazuju na to da ibuprofen (lek protiv bolova) pospešuje širenje virusa i da ga treba izbegavati.

Medijski stručnjaci, novinari i nemački zakonodavci već godinama ne uspevaju da pronađu pravi odgovor protiv lažnih vesti i kako ih sankcionisati. Ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije Boris Pistorijus pozvao je u intervjuu za nedeljnik Špigl nemačku vladu da hitno reaguje.

Nekoliko saveznih pokrajina uvrstilo je novinarstvo u sistemski važna zanimanja u doba pandemije, što novinarima omogućava neograničenu slobodu kretanja čak i u slučaju uvođenja policijskog časa

„Mora se zabraniti javno širenje neistinitih tvrdnji o snabdevanju stanovništva, medicinskoj nezi ili uzroku, putevima infekcije, dijagnozi i terapiji Covid-19“, apelovao je ministar.

Izjava ministra Pistorijusa otvara Pandorinu kutiju pitanja ko određuje šta je istina u vezi sa koronavirusom i koji bi državni organ bio nadležan da donosi odluke o tome. Čak i sama vlada i stručnjaci koji je savetuju svakodnevno menjaju, odnosno koriguju zaključke i preventivne mere protiv širenja virusa.

Glavni virusolog berlinske Univerzitetske klinike „Šarite“ Kristijan Drosten, koji na nemačkom javnom servisu NDR svakodnevno objavljuje podkast na temu koronavirusa, najpre je savetovao vladu da zatvaranje škola nije neophodno, a već dan kasnije priznao je grešku i preporučio hitno zatvaranje škola i vrtića.

Drosten smatra da izveštavanje o pandemiji treba prepustiti naučnim redakcijama koje još uvek postoje u mnogim nemačkim medijima. On je nedavno preko svog Tviter naloga pozvao sve relevantne medije da ukinu takozvani paywall (plaćanje tekstova i priloga) i sve sadržaje koji se tiču a Covid-19 učine dostupnim svima.

Der #Spiegel, die #Zeit, die #FAZ, die #Süddeutsche und andere große Printmedien sollten für Ihren Aufmerksamkeitsgewinn eine Gegenleistung bringen: Online-Beiträge zu #COVID19 /#SARS2 kostenlos für Alle. https://t.co/GTyfNsU1KX

— Christian Drosten (@c_drosten) March 9, 2020

Novinarstvo uvršćeno u sistemski važna zanimanja

Još jedan izazov pred novinarima je samo izveštavanje u doba korone. Mnoge nemačke redakcije preventivno su naložile zaposlenima da rade od kuće, a u nekima od njih potvrđeni su slučajevi koronavirusa, te su zaposleni ili u karantinu ili u samoizolaciji.

Uz sve veće vladine restrikcije koje se tiču zabrane kontakata i ograničenja slobode kretanja, mnogi novinari primorani su da o virusu izveštavaju kroz posredne kontakte sa sagovornicima, na osnovu snimaka i fotografija sa društvenih mreža i informacija sakupljenih preko interneta.

Mnogi novinari primorani su da o virusu izveštavaju kroz posredne kontakte sa sagovornicima, na osnovu snimaka i fotografija sa društvenih mreža i informacija sakupljenih preko interneta

Nekoliko saveznih pokrajina uvrstilo je novinarstvo u sistemski važna zanimanja u doba pandemije, što novinarima omogućava neograničenu slobodu kretanja čak i u slučaju uvođenja policijskog časa ili potpune zabrane kretanja. Novinarska udruženja apelovala su na sve pokrajine da to isto učine, i to ne samo za novinare javnih medija već i onih privatnih.

Izravnati krivu (engl. flatten the curve), odnosno usporiti širenje koronavirusa i osigurati ljudske i bolničke kapacitete za njegovo suzbijanje, jedinstvena je poruka koju svakodnevno i sve učestalije čujemo sa svih državnih instanci, od stručnjaka, virusologa i epidemiologa.

Međutim, još jedna kriva koja eksponencijalno raste jeste kriva infodemije o koronavirusu. To se ne odnosi samo na lažne vesti koje se munjevito šire, prevode i prepričavaju kanalima društvenih mreža širom sveta.

Infodemija se odnosi i na našu glad za informacijama o pandemiji prouzrokovanoj nevidljivim neprijateljem, na masovno izveštavanje o virusu o kome se premalo zna i o temi o kojoj zasad premali broj sagovornika sa apsolutnom sigurnošću može i sme da nam pruži informacije sa terena, ili iz prve ruke.

* Autorka je slobodna novinarka