Nemački novinari upozoravaju: Žuta štampa pokušava da oblikuje medijski zakon EU

Ona je bila i panelista na konferenciji „Stanje medija u EU, otvorena pitanja“, koju su organizovali bugarska poslanica Elena Jončeva (S&D) i EURACTIV Bugarska.

Zaista, spisak entiteta od kojih je izvestilac dobio inpute sugeriše nemačku dominaciju.

„Ja sam Nemac. Znam nivo Bilda. Oni su deo trenutnog regulatornog okvira u Nemačkoj i to je definitivno žuta štampa. Čuli smo vrlo konkretno od naših kolega u Poljskoj da (Akel) Springer vrši veliki pritisak na izdavače da budu u skladu sa onim što govore“, prokomentarisala je Šreder.

Ona se požalila da je Verhejen odbio da se sastane sa predstavnicima najvećih novinarskih organizacija.

„Glavni izvestilac skupštinskog odbora za kulturu nije imao vremena da se sastane sa nama. Da, nije bilo vremena, zvala sam nekoliko puta”, kazala je Šreder i dodala da su i tokom skupštinske rasprave o medijskom zakonu pozvani učesnici uglavnom bili izdavači i penzionisani advokati, a ne novinari.

Šreder je istakla i da Evropska federacija novinara, koja okuplja 73 novinarske organizacije, vidi problem u takvom ponašanju. Ona se požalila da su u dosadašnjoj debati o zaštiti novinara uveliko dominirali nemački izdavači.

„Oni se plaše da bi odbor EU mogao da kontroliše nemačko nacionalno regulatorno telo, što bi moglo da utiče na medijski sadržaj i način na koji se oni nose sa ruskom propagandom, kao i na probleme koncentracije medija u Nemačkoj, dodala je Šreder.

Nasuprot tome, ona je pohvalila potpredsednicu Evropske komisije za vrednosti i transparentnost, Veru Jourovu, koja nadgleda Evropski zakon o slobodi medija, za njen trud da stvori zakon koji favorizuje novinare, a ne izdavače.

Borba protiv ruske propaganda

Jourova, glavni govornik na konferenciji, tvrdila je da bi EU bila mnogo spremnija da se nosi sa ruskom propagandom ako bi imala Evropski zakon o slobodi medija.

Ona je rekla da će Zakon o slobodi medija stvoriti bolju saradnju između nacionalnih regulatora i budućeg Evropskog odbora za medije, koji će zameniti ERGA, postojeći evropski regulator, stvarajući tako nove mehanizme za solidarnost i suočavanje sa pretnjama.

„Vidimo da je ruska ratna propaganda stvorila dosta izazova. Veoma bih volela da smo imali takvu osnovu pre nego što je doneta odluka da se sankcionišu Russia Todai i Sputnjik. Ali nismo imali ništa slično“, rekla je Jourova.

Ona je svesna izazova.

„Nemojmo se zavaravati. Donošenje ovog zakona neće biti šetnja parkom. Ima mnogo protivnika. Neki žele da mogu da utiču na medije. Neki izdavači imaju koristi od trenutne situacije. Jedna stvar mora biti jasna, status kvo nije opcija“, rekla je Jourova.

Prema njenim rečima, trijalog između zemalja EU, Komisije i Parlamenta o medijskom zakonu trebalo bi da počne u novembru i da se završi u aprilu 2024. godine, što verovatno znači da Zakon o slobodi medija EU neće biti usvojen pre kraja sledeće godine.

Novinar koji je inspirisao zakon

Potpredsednica Komisije je rekla da ju je poslanica Evropskog parlamenta Elena Jončeva, jedna od domaćina konferencije, inspirisala da započne rad na Evropskom zakonu o slobodi medija. Pre nego što je ušla u politiku, Jončeva je bila jedan od najpoznatijih bugarskih istraživačkih novinara i ratnih dopisnika.

Jončeva se u svojoj izjavi usredsredila na potrebu da se obezbedi transparentnost vlasništva nad medijima i finansiranja medija iz različitih izvora.

„Zakon EU o slobodi medija pokazuje ambiciju da zaštiti novinare jer ne možemo održati svoju slobodu bez nezavisnih medija i novinarske istrage. Poslednjih godina sloboda medija u EU je značajno pogoršana“, rekla je Jončeva.

Prema njenim rečima, u nekim evropskim zemljama nacionalno zakonodavstvo je veoma neefikasno i ne može da garantuje zaštitu novinara.

Bugarska publika šokirana

Bugarski novinari prisutni na konferenciji bili su šokirani izjavama predsednice bugarskog medijskog regulatora (Saveta za elektronske medije) Sonje Momčilove, koja je rekla da su bugarski mediji među najboljima u EU, očigledno zanemarujući široko rasprostranjene zapadne stavove.

„Naši mediji rade odlično. Oni ispunjavaju najviše standarde“, rekla je Momčilova.

Moderator ju je izazvao primerom mejnstrim bugarske televizije koja ponavlja rusku propagandu. Ona je u odgovoru na to objasnila da je zadatak regulatora da dozvoli medijima da „ne budu potpuno politički korektni“ i navela da „postoji propaganda na obe strane“.

Bugarska zauzima nezavidno 91. mesto po slobodi medija na svetskoj rang-listi za slobodu štampe Reportera bez granica, čime je pretposlednja u EU, samo ispred Grčke (108).

Izdavač nezavisnog onlajn izdanja „E-vestnik” Ivan Bakalov izneo je potpuno drugačije mišljenje o bugarskim medijima.

„U Bugarskoj su mediji kontrolisani i služe političkim i ekonomskim interesima“, rekao je on. Čak i mediji u vlasništvu stranih kompanija kontrolišu se po principu: „Zašto da kupujem televiziju kada mogu da kupim nekoliko njenih šefova?“.