Njujork tajms – od slanja vojske do slanja izvinjenja

Odluka da se objavi taj tekst u kome se senator iz Arkanzasa zalaže za angažovanje vojske protiv demonstranata koji širom Amerike protestuju zbog policijske brutalnosti prema crncima i ubistva Džordža Flojda, dočekana je na nož kako među novinarima “Njujork tajmsa”, tako i u liberalnoj javnosti. Desetine “Tajmsovih” novinara su pohrlile na društvene mreže kako bi istakle da podsticanje žestokog odgovora na demonstracije ugrožava ne samo novinare crnce, nego, uopšte uzev, obojene građane, piše Udruženje novinara Srbije (UNS).

Izdavač „Tajmsa“ A.G. Sulzberger u početku je branio odluku, uz obrazloženje da je list čvrsto opredeljen za to da objavljuje mišljenja iz celog političkog spektra. U istom tonu se oglasio i urednik te novinske rubrike Džejms Benet, naglašavajući da upravo oni koji se s Kotonovim idejama ne slažu treba da se upoznaju s takvim rezonovanjem, da bi znali protiv čega se tačno bore i šta žele da poraze.

„Verujem da otvorena debata o uticajnim idejama može znatno pre pomoći društvu da iznađe prave odgovore, nego što mu može pomoći ignorisanje tih ideja“, napisao je Benet sutradan po objavljivanju kontroverznog članka.

Ipak, nije uspeo da ubedi kolege od kojih su se mnogi javili redakciji i rekli da zbog bolesti neće dođi na posao. Iste večeri, najugledniji američki list objavio je izvinjenje, uz prilično nevešt pokušaj opravdanja.

„Analizirali smo tekst i proces koji je doveo do njegovog objavljivanja”, izjavila je „Tajmsova“ predstavnica za štampu Ajlin Marfi.

„Ta analiza je pokazala da je u užurbanom procesu uredničkog rada objavljen lični stav koji ne zadovoljava naše uredničke standarde. Zato planiramo da razmotrimo mogućnost uvođenja i kratkoročnih i dugoročnih promena, uključujući tu proširenje provere verodostojnosti tekstova i smanjenje broja ličnih stavova koje objavljujemo“.

„Kao crnkinja i kao novinar duboko se stidim što smo to objavili“, tvitovala je Nikol Hana-Džons, koja je prošlog meseca dobila novinarsku Pulicerovu nagradu za seriju tekstova o nasleđu ropstva i rasnih nepravdi u SAD.

Strukovna organizacija njujorških novinara Njuzgild saopštila je da je odluka o objavljivanju Kotonovog teksta bila “neodgovorna”, između ostalog i zato što se “pozivanjem na državno nasilje … ugrožava mogućnost novinara da bezbedno i efikasno rade na terenu”.

Koton je u svom tekstu osudio “nihilistički nastrojene kriminalce koji uživaju u rušenju” i “radikalne levičare” koji, po njegovoj oceni,  “koriste smrt Džordža Flojda da bi izazvali anarhiju”. Takođe je izneo tvrdnju da se pokret Antifa infiltrirao u protestne marševe, što je u “Njujork tajmsu” odbačeno kao dezinformacija.

Senator je podsetio na nekoliko situacija iz novije američke istorije u kojima je vojska intervenisala da razbije demonstracije. Tako su tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka predsednici Ajzenhauer, Kenedi i Džonson upotrebili vojsku da bi ugušili nemire koji su izbijali u znak protesta zbog različitih mera ukidanja rasne segregacije. Godine 1992, predsednik Buš je naredio da Sedma pešadijska divizija i 1500 marinaca  zaštite Los Anđeles u kome je izbila pobuna zbog toga što su u sudskom postupku oslobođeni policajci koji su brutalno prebili crnca Rodnija Kinga.