„Novi rat ne uključuje bombe koje vas ubijaju, već reči koje vas kolonizuju“: Izveštaj EU o dezinformacionim napadima na birače, medije i LGBT grupe

Dezinformacioni napadi tokom 2023. bili su usmereni na evropsku demokratiju, ali i na medije i LGBTQ+ organizacije, i uključivali su zlonamernu manipulaciju slikama i glasovima poznatih ličnosti kao što su Margot Robi i Nikolas Kejdž, zaključuje se u izveštaju EU, prenosi Gardijan.

Drugi godišnji izveštaj EU o dezinformacijama, skreće pažnju na digitalno oružje koje se koristi u cilju podrivanja Ukrajine, ali i da se širi lažne vesti tokom izbora u Poljskoj i Španiji.

Izveštaj je proučio više od 750 dezinformacionih napada koji uključuju strateško širenje lažnih priča i uznemiravanje legitimnih izvora da bi se smanjilo poverenje u javne institucije i sejala mržnja prema nacijama i grupama ljudi.

Ovaj novi „rat“, rekao je šef diplomatije EU, Žozep Borelj, „ne uključuje bombe koje vas ubijaju“, već reči i ideje koje vas „kolonizuju“.

Istraživači su otkrili da je Ukrajina najčešće napadana, ali je na meti bilo 149 subjekata, uključujući medijske organizacije kao što su Euronjuz, Rojters, Dojče vele i Njujork tajms i LGBTQ+ organizacije.

Među digitalnim oružjem koje se koristi za napade na medije i grupe civilnog društva bilo je „zastrašivanje, uznemiravanje ili pretnje“, navodi se u izveštaju.
„Cilj nije samo da se oblikuju globalni narativi, već i da se potisnu i ućutkaju glasovi neslaganja“, dodaje se.

Borel je naveo incident u Parizu koji je bio veoma publiciran nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra – koji je započeo aktuelni rat u Gazi – kada je više od 200 Davidovih zvezda pronađeno premazano na desetinama zgrada.

On je dodao da je Svetski ekonomski forum dezinformacije i propagandu – nazvane „manipulisanjem stranim informacijama i mešanjem“ (Fimi) u izveštaju – ocenio kao „drugi najveći rizik sa kojim će se svet suočiti ove godine“.

Izveštaj je takođe istražio slučajeve 59 ciljanih pojedinaca, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, njegovu suprugu Olenu Zelensku, francuskog predsednika Emanuela Makrona i Borela.

Slike i glasovi poznatih ličnosti, uključujući Elajdža Vuda, Kejdža, Robija i autora Stivena Kinga, takođe su zlonamerno korišćeni da bi se doprla do nove publike, navodi se u izveštaju.

Sa oko dve milijarde glasača na 83 izbora širom sveta ove godine, izveštaj se koncentrisao na dva opšta izbora 2023. u Španiji i Poljskoj, da bi ilustrovao taktike koje koriste Rusija i drugi.

Mesecima pre letnjih izbora u Španiji, na kojima se Pedro Sančez na kraju vratio na vlast, zvanični nalog Kremlja na Telegramu sugerisao je dugačku listu drugih Telegram naloga kao izvora vesti i informacija. Ovo je dalje promovisano u zvaničnim nalozima sa mrežom lažnih naloga, stvarajući organsku i verovatno nesumnjivu publiku.

Sa postavljenim temeljem, ovi kanali su zatim korišćeni za širenje lažnih vesti u Španiji. Istraživači opisuju „akciju rojenja“, taktiku na bojnom polju, kako bi se mreže društvenih medija zasitile kako bi se potkopao kredibilitet izbora lažnim informacijama sa naloga koji su mesecima ranije dobili ogrtač legitimiteta na promociji Telegrama.

Ruski ekosistem je takođe pokrenut kako bi se stvorila ideja da španski birači možda nisu bezbedni, naveli su istraživači.

Dva dana pre izbora, na kloniranoj verziji sajta Zajednice Madrida objavljeno je upozorenje o mogućem napadu bivše terorističke grupe Eta na dan izbora. Prema istraživanju EU, veze su dosezale do privatnih ruskih korisnika Telegrama koji žive u Španiji.

U Poljskoj su izbori takođe bili poremećeni dezinformacijama, pri čemu su beloruski državni mediji stvarali kanale na poljskom jeziku tokom izbornog perioda.

Lažne informacije, uključujući lažne video snimke, distribuirane su na X sa četiri naloga.

Dva dana pre izbora bilo je i lažnih vesti o bombi.

„Nalozi koji pripadaju ruskoj Fimi infosphere prikazivali su video u preoblikovanom kontekstu, navodeći da su se eksplozije već dogodile“, navodi se u izveštaju.

U 750 istraženih napada, korišćeno je 4.000 kanala (veb sajtova i platformi društvenih medija), a izborni napadi su pripremani mesecima unapred.

„Bezbednost više nije pitanje naoružanja, vojske, već je pitanje informacija, kako ljudi dobijaju ideje i činjenice koje će kasnije odrediti kako će građani birati svoje vlade“, rekao je Borelj.

„Imajte na umu da se neprovereni zlonamerni sadržaj širi poput raka i dovodi u opasnost zdravlje demokratije, ali mi imamo alate za borbu protiv toga“.