Omiljeni novinar Kremlja: Na sav glas viče Putin, na računu ima milione

Voditelj, pisac i propagandista u Moskvi važi za vrlo bliskog Kremlju i samo jedan pogled na njegove emisije i izjave jasno govore zbog čega je to tako.

Solovjev već godinama u svojim emisijama vrlo otvoreno podržava skoro sve što Putin radi ili kaže. Rado, često i glasno govori o svom patriotizmu, brzom razvoju Rusije pod Putinom i opadanju moći Zapada. Čak, na jednom predizbornom mitingu 2007. godine govorio je u znak podrške Putinu kog je opisao kao „snažnog, inteligentnog, talentovanog lidera koji voli otadžbinu i čini da Rusi budu ponosni na svoju zemlju“.

Krajem 2014. godine je zajedno sa nizom drugom pro-putinovskih novinara, javnih i političkih ličnosti, potpisao apel za fondaciju „Svi smo mi Berkut“, koja je osnovana uglavnom kao podrška pripadnicima ukrajinske specijalne jedinice „Berkut“ koja je učestvovala u nasilju i pucnjavi protiv demonstranata tokom Evromajdana i Narandžaste revolucije.

Solovjev je učesnike antikorupcijskog mitinga u Moskvi 2017. godine nazvao „večitih dva odsto g*vana“, „decom korumpiranih funkcionera“ i „većinskim imbecilima“. Rekao je i da im „nije policije, da bih ljudi raskomadali“.

“Pravedna operacija denacifikacije u Ukrajini“

Rat u Ukrajini vrlo otvoreno podržava. Na dan kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu rekao je da je „danas dan kada je pokreknuta pravedna operacija denacifikacije u Ukrajini“. U svojim vatrenim govorima, invaziju na susednu zemlju nazivao je “sukobom između fašista ukrajinskog majdana i antifašista istočnih teritorija pod kontrolom pobunjenika”.

Na ruskoj državnoj televiziji je 20. aprila govorio o novoj etapi rata protiv Ukrajine.

„Nova etapa rata bi bila protiv NATO-a, Evrope i sveta. Samlećemo NATO ratnu mašineriju“, rekao je.

Međutim, pre 14 godina, govorio je drugačije. Te 2008. godine rekao je da ”svako ko pokuša da započne rat između Rusije i Ukrajine je zločinac” i da “ne može ni da zamisli takav zločin” jer u Ukrajini “žive ljudi bratski Rusima po duhu, po krvi po zajedničkoj istoriji”.

“Ne vičite ‘Sevastopolj je naš’, ne vičite ‘Krim je naš'“, rekao je tada.

Preokret je usledio 2014. godine, u vreme kada je Rusija anektirala Krim.

„Krim i Sevastopolj su ponovo deo Rusije. Istorijska pravda je trijumfovala“, rekao je.

Nacionalni savet za televiziju i radio-difuziju Ukrajine je uvrstio Solovjeva 2014. godine na listu sankcionisanih zbog njegovog stava o ruskoj aneksiji Krima i rata na istoku Ukrajine.

Konroverzna biografija

Pre nego što je uplovio u novinarske vode, do 1990. godine, predavao je fiziku i astronomiju, obzirom da je diplomirao na moskovskom Institutu čelika i legura, a postdiplomske studije je završio na Institutu za svetsku privredu i međunarodne odnose u Moskvi. Zanimljivo je da se 2004. oprobao i kao pevač i izdao je solo album, ali muzika mu očigledno nije išla od ruke.

Na televiziju se seli 1999. godine kada počinje da vodi dve emisije – „Proces“ i „Strast prema Solovjevu“, od 2003. do 2005. vodi politički tok šou „Na štandu“ i nedeljni informativni program „Nedeljom uveče“. Te 2005. godine dobio je nagradu kao novinar koja radi najbolje intervjue. Deset godina kasnije, snimio je dokumentarac o Putinu pod nazivom „Predsednik“. Tada je ruskog lidera intervjuisao jedan na jedan.

Godine 2018. počinje da vodi emisiju „Moskva. Kremlj. Putin“ na kanalu Rusija 1, gde sat vremena govori o delima ruskog predsednika u nedelji koja je prošla. Mnogi su komentarisali da je ova emisija bio pokušaj da se podigne Putinov rejting koji je u tom periodu pao zbog penzione reforme i da se stvori kult ličnosti drugačiji od sovjetskog doba.

Njegove karijeru obeležili su i brojni skandali. Tokom jedne TV debate 2006. godine vređao je političara Viktora Tarhova zbog čega je on tužbio i tražio deset miliona rubalja odštete. Solovjev je na kraju morao da plati samo 70.000 rubalja.

Koliko je kontroverzna njegova medijska karijera, govori i činjenica da je 2018. godine u Sankt Peterburgu održan je protest protiv Solovjeva. Policija je privela sedmoro ljudi. Učesnici protsta su upoređivali Solovjeva sa Julijusom Štrajherom, jednim od glavnih propagandista nacističke Nemačke.

To ga nike zaustvilo. U maju 2019. godine tokom protesta u Jekaterinburgu protiv izgradnje Katedrale Svete Katarine u parku kod Dramskog pozorišta, Solovjev je demonstrate nazvao „đavolima i demonima“ i obećao da će posetiti grad “kako bi ih očistio”. Kao odgovor na ove reči, ponovo je tužen, a neki su ga čak izazivali i dvoboj.

Pre dve godine vređao je sportskog komentatora Vasilija Utkina. Utkin je u jednoj tv emisiji o pandemiji koronavirusa rekao da mu nije potrebna država kao što je Rusija. Utkin je naveo da bi i bez mera države mogao da sedi kod kuće tokom pandemije. U odgovoru na ove reči, Solovjev je Utkina nazvao psihičkim bolesnikom, čije reči ne mogu diskreditovati rusku državu.

Sankcije, vile i milioni na računu

Dan pred rusku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Solovjev je sankcionisan od strane Evropske unije. Zabranjen mu je ulazak u zemlje EU, njegova imovina je zamrznuta i zaplenjena mu je vila na jezeru Komo u Italiji.

U septembru 2017. godine, Fondacija za borbu protiv korupcije FBK je otkrila da Solovjev ima pomenutu vilu na jezeru u Italiji, ali i tri stana u Moskvi i kuću u Podmoskovlju. FBK je ukupnu vrednost njegove imovine u Moskvi procenio na 17 miliona dolara.

Dve godine kasnije, otkriveno je da na jezeru Komo poseduje još jednu vilu, kao i automobil Majbah. U julu te godine utvrđeno je Solovjev ima italijansko prebivalište, a sledećeg dana je zbog ovih otkrića uhapšen Aleksej Navaljeni.

U jednoj od pomenutih vila na jezeru Komo 6. aprila ove godine izbio je požar za koji se sumnja da je požar namerno izazvan.