Palestinska novinarka Šuruk Asad: Ovo je prestrašno. Ne možeš da pobegneš od bombi, bačene su na naše kancelarije, na kuće, ulice…

„Moje kolege u Gazi su mislile da će u kancelarijama biti bezbedne, ali su kancelarije bombardovane. Onda su izašle na ulice, ali ni one nisu bile bezbedne. Neke su otišle u hotele, ali su i hoteli bombardovani. Kada su otišle kući, kuće su im bombardovane. Neke su izgubili cele porodice, a neke samo kuće. Do danas je ubijeno 11 novinara, ali svaki dan su izloženi bombardovanju. Ne znam šta će se dogoditi, ali ovo je prestrašno. Zamisli da neko baca bombe na tebe, a da ne možeš da se zaštitiš”, potresno govori Šuruk Asad (Shuruq As’ad), palestinska novinarka i predstavnica Palestinskog novinarskog sindikata (PSJ) na Zapadnoj obali, u razgovoru za Cenzolovku.

„Izgubili smo 11 novinara, ubijeni su na radnom zadatku. Poginuli su iako su nosili zaštitnu opremu i oznake press”, ističe Asad, dodajući da je u raketnim napadima pogođeno 50 kancelarija medija i najmanje 15 kuća novinara.

Svakog dana sve više ubijenih novinara

Broj ubijenih novinara se uvećava iz dana u dan. Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je nove podatke: do utorka, 17. oktobra, u ratu Izraela i Hamasa ubijeno je 15 novinara, 11 Palestinaca, troje Izraelaca i jedan Libanac. Osmoro novinara je ranjeno, a troje se vode kao nestali ili zarobljeni.

„Već dva dana zovem kolegu u Gazi i ne mogu da ga dobijem. Znam da nema struje, te sam mislila da je zbog toga. Sada sam dobila poruku koja insinuira da možda nije živ. U jezivoj smo situaciji. Koleginica koja radi za Frans 24 je rekla da su oko nje padale fosforne bombe. Kako da se pobegne od toga?”, pita Šuruk Asad.

Izgubili smo 11 novinara, ubijeni su na radnom zadatku. Poginuli su iako su nosili zaštitnu opremu i oznake press. U raketnim napadima pogođeno je 50 kancelarija medija i najmanje 15 kuća novinara

Podvlači da nema bezbednog mesta za njene kolege, samim tim nema ni mogućnosti za slobodno izveštavanje.

„Na snazi je sečenje električne energije, bombardovan je jedan od važnih transmitera. Kolege u Gazi će biti srećne ako imaju bar malo električne energije i mogućnosti da komuniciraju.”

S obzirom na sveukupnu situaciju, Šuruk Asad smatra da nije moguće dobiti dovoljno informacija da izveštavate iz rata.

„Novinari. međutim, izveštavaju o onome šta se dešava oko njih. Srećni su kada mogu ponekad da pozovu i da dobiju podatke od ministarstva zdravlja ili odu do bolnice da provere i izveste. Priče su svuda oko njih, međutim veoma je teško objaviti ih. Da biste bolje izveštavali morate biti bezbedni.”

Većina od hiljadu novinara u šatorima pored bolnice

Prema informacijama koje je objavila Međunarodna federacija novinara (IFJ) u Gazi je oko 1.000 novinara. Većina njih se, kako navode, nalazi u šatorima blizu Naser bolnice u gradu. Palestinski novinarski sindikat (PJS) u subotu je podelio 500 kompleta za prvu pomoć, najavljujući još u narednim danima.

„Nadam se da će medicinska pomoć biti od pomoći, ali ni pancir prsluci, ni šlemovi nisu efikasna zaštita kada bombe padaju na vas. Od prvog dana pokušavamo da objavimo svedočanstva, žive glasove novinara koji pozivaju na pomoć i zaštitu, da rade slobodno. Poslali smo nekoliko pisama organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava u kojima pokušavamo da objasnimo šta se dešava i nadam se da će to dopreti do njih, iako smo svesni sudbine i epiloga ubistva novinarke Al-Džazire Širin Abu Akleh”, kaže Asad.

„Mi novinari smo svedoci, važni svedoci i ima puno priča koje bi trebalo ispričati, to je posao novinara. Pokušavamo da dokumentujemo, sakupimo glasove, stupimo u kontakt za organizacijama, naročito međunarodnim, da pozovemo na solidarnost. To je najmanje što možemo sada da radimo”, kaže Šuruk Asad.

Asad: Mediji u Evropi i SAD su deo propagande

U razgovoru ona ističe da od prvog dana izvaštavanja o ratu Izraela i Hamasa kruže dezinformacije i lažne vesti, te da je propaganda uzela maha:

„Mi novinari nismo deo političke priče. Ali videla sam mnogo mojih kolega u Jerusalimu, čak i onih koji rade za strane medije, da su ’progutali’ priče i propagandu. Bez provere su objavljivali da su Palestinci obezglavljivali decu i ljude, silovali i spaljivali, što se nije dogodilo. Posle su, uključujući i kolege iz Si-En-En-a na društvenim mrežama pisali da im je žao i da su tu informaciju dobili od izraelske vojske (IDF).”

Videla sam mnogo kolega u Jerusalimu, čak i onih koji rade za strane medije, da su progutali priče i propagandu. Bez provere su objavljivali da su Palestinci obezglavljivali decu i ljude, silovali i spaljivali, što se nije dogodilo

Za kraj podvlači da „kao novinari, mi moramo da izveštavamo o ljudskim pričama, o tome šta se dešava u Izraelu, o porodicama koje su otete, uzete kao taoci, ali takođe postoje ljudske priče i u Gazi”.

„Mislim da je doneta politička odluka, a mediji u Evropi i SAD su deo ove propagande. To se dešava sa stranim medijima. U arapskim mislim da je potpuno drugačije. Ali čak i kada novinari kače postove na društvene mreže, Fejsbuk i drugi im to skidaju. Novinarima je jako teško da ispričaju priče, daju sve od sebe, ali od kada su i oni postali priča, bombardovani, ubijeni i povređeni, sve je postalo mnogo teže”, kaže Šaruk Asad za Cenzolovku.