Reporteri bez granica i specijalni izaslanici Ujedinjenih nacija (UN) pozvali su vlade da zaštite novinare i karikaturiste koji su meta verskog nasilja.
„Podsećamo vlade država na važnost zaštite ne samo novinara i karikaturista, već i na zaštitu njihovog prava da kroz svoj rad kritikuju sistem“, poručeno je na konferenciji Reportera bez granica koja je organizovana u znak obeležavanja petogodišnjice napada na Šarli Ebdo.
Slučaj Šarli Ebdo
Braća Kouači, Francuzi alžirskog porekla, uleteli su 7. januara 2015. godine u zgradu časopisa tokom uredničkog kolegijuma i, za samo dva minuta, ubili 12 ljudi, od kojih je osmoro članova redakcije.
Bio je to početak niza terorističkih napada u glavnom gradu Francuske za koje je odgovornost preuzela militantna organizacija „Islamska država“.
Iznenađena terorističkim napadom, Francuska je proglasila vanredno stanje koje je trajalo dve godine, a hiljade policajaca i vojnika dobilo je posebne nadležnosti kako bi se borili protiv terorizma.
Francuska se i dalje nalazi u drugom najvišem stepenu uzbune, dok je vojna prisutnost i dalje visoka, sa oko 10.000 raspoređenih vojnika na terenu.
Satirični časopis bio je meta terorista zbog objavljivanja šaljivih karikatura proroka Muhameda.
Teroristi nisu zaustavili redakciju časopisa, koja je na prvoj sledećoj naslovnoj strani objavila karikaturu proroka Muhameda kako drži natpis „Ja sam Šarli“.
Ta parola postala je, nakon napada u Parizu, simbol borbe za slobodu medija i mišljenja.
Časopis je pre napada bio pred bankrotom, dok je nakon upada terorista, sledeći prodat u skoro osam miliona primeraka i štampan na šest jezika.
Časopis i dalje redovno izlazi.
Kako zaštiti novinare?
Poziv vladama upućen je na zajedničkoj konferenciji za medije u Parizu kojoj su prisustvovali generalni sekretar Reportera bez granica Kristof Delore, specijalni izvestilac o slobodi izražavanja i mišljenja, Ahmed Šahed, advokat Šarli Ebdoa, Ričard Malka i direktorka Humanist Internešenela, Elizabet O’ Kejsi.
Oni su upozorili na opšti porast religijske netrpeljivosti i govora mržnje koji dovode do kršenja prava novinara i fizičkih napada na njih. Ukazali su i na usku vezu između slobode veroispovesti i slobode izražavanja, pozivajući UN da dekriminalizuju „bogohuljenje“ i to uvrste u svoje naredne preporuke i direktive o zaštiti novinara.
„U rezolucijama UN o zaštiti novinara koje su usvajali Savet bezbednosti, Generalna skupština ili Komitet za ljudska prava ne spominju opasnost koju verska netolerancija predstavlja za novinare. Izostanak spominjanja jedne od najozbiljnijih pretnji novinarstvu mora biti ispravljen, ukoliko želimo da podstaknemo međunarodnu mobilizaciju“, rekao je generalni sekretar Reportera bez granica, Kristof Delore.
Sa tim je saglasan i advokat časopisa Šarli Ebdo Ričard Malka, koji smatra da je nakon napada na satirični magazin svetom zavladao strah, te da niko ne sme da kritikuje religiju.
„Prepoznavanje prava na bogohuljenje i kritiku religije je osnovno ljudsko pravo i ne verujem da demokratija može postojati ukoliko nema ovog prava“, smatra Malka.
Da je kritika bilo kog sistema vrednosti legitimno pravo veruje i direktorka Humanist Internešenela, Elizabet O’ Kejsi.
„Uoči petogodišnjice stravičnog napada na Šarli Ebdo, napada na pristojno, na slobodu govora, pravo na podsmeh i pravo da se govori istina, želim da ponovim da ne samo da postoji pravo da se kritikuju različiti sistemi vrednosti, bez ikakve zadrške ili osvrta na to kako se oni koji u te sisteme veruju, osećaju, već je takva kritika i neophodna. Moramo ustati u odbranu slobode da se govori, čak i kada to iritira ljude, izaziva, tera na razmišljanje i preispitivanje postojećih pozicija i sistema moći“, kaže O’ Kejsi.
Zbog želje da kritikuju i preispituju religijska uverenja, novinari u Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Bangladešu, Iranu, Pakistan, Jordan i Mauricijusu suočili su se sa optužbama za omalovažavanje Kurana, nepoštovanje islama i podsmeha proroku Muhamedu.
U kojim državama religija ne sme da se kritikuje?
U odbranu tog prava ustalo je, nekoliko dana nakon napada, oko dva miliona Francuza i 56 svetskih lidera, koji su zajedno marširali ulicama Pariza uzvikujući „Ja sam Šarli“.
Međutim, i nakon pet godina, malo je ostvarenog napretka na dekriminalizaciji kritike religije. Ovo su reči specijalnog izaslanika UN za slobodu veroispovesti, Ahmeda Šaheda, koji dodaje da „nismo podjednako posvećeni odbrani slobode govora“.
To potvrđuju i podaci Humanist Internešenela prema kojima je, od 2015. godine, tek osam država ukinulo zakone koji predviđaju kažnjavanje zbog bogohuljenja.
Nasuprot njima je čak 68 onih koje zabranjuju kritiku religije.
Bogohuljenje se u Saudijskog Arabiji sankcioniše telesnom kaznom, u Egiptu zatvorom ili egzekucijom, dok se u šest država – Mauritaniji, Bruneju, Pakistanu, Iranu, Avganistanu i Somaliji – svi oni koji kritikuju religiju suočavaju sa smrtnom kaznom.
Najveći napredak je postignut u Evropi, gde je Norveška ukinula zakone te vrste nakon napada na Šari Ebdo. Iste godine, 2015, i Island je izglasao poništenje zakona koji kažnjavanju kritiku religije.
Nakon 2015. godine još četiri evropske države su ukinule zakone koji zabranjuju bogohuljenje: Malta (2016.), Danska (2017.), Irska (2018.) i Grčka (2019.). Inicijativi su se pridružile Kanada (2019.) i Novi Zeland (2019.).
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.