Počela velika čistka na društvenim mrežama, od Amerike do Srbije

Problema s Fejsbukom ovih dana imala je i srpska redakcija „Sputnjika“.

Tehnološki giganti nisu se sami od sebe odlučili da uđu u borbu protiv takozvanih lažnih vesti. Svemu je prethodio poziv Komiteta za pravosuđe američkog Senata da spreče „podsticanje razdora“ na društvenim mrežama, a u identifikovanju „lažnih vesti“, ali i vesti koje su navodno lošeg kvaliteta ili seju podele, pomažu im eksperti iz Atlantskog saveta – tink-tenka iz Vašingtona, na čijem je čelu barem sedam bivših direktora CIA, više bivših američkih državnih sekretara, sekretara za odbranu, funkcionera Saveta za nacionalnu bezbednost… Jednom rečju, ono što se u poslednje vreme sve češće naziva „dubokom državom“.

Da li su „Fejsbuk“, „Tviter“ i „Gugl“ postali čuvari demokratije ili korporativni cenzori u ime duboke države? Kakva se namera krije iza čistke koja je u toku, i koji je zajednički imenitelj medijskim sadržajima na udaru ne samo u samoj Americi, već skroz do Rusije i Irana, pa i Srbije?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali novinari Ljiljana Smajlović i Slobodan Reljić.

„Ljudi su oduševljeno dočekali Fejsbuk i Tviter zato što su bili besplatni i slobodni i otvoreni za sve, za razliku od mejnstrim medija“, ukazuje Ljiljana Smajlović. „Sada otkrivamo da su oni postali mnogo moćniji od bilo kog medija, ali i da uopšte nisu otvorene platforme kakvima se predstavljaju.“

Američki predsednik Donald Tramp u jednom od nedavnih tvitova upozorava da je „cenzura jako opasna stvar“. Naravno, on je zabrinut zbog čistke republikanskih i konzervativnih glasova, što i sam priznaje, ali istovetno upozorenje – „Cenzura se neće završiti dobro“, stiže i sa sasvim suprotne strane ideološkog spektra, od Meta Taibija iz magazina „Roling stoun“.

Uprkos tim upozorenjima, međutim, tehnološki giganti postupaju u skladu s molbom koja im je upućena iz Senata.

„Pre antiruske histerije u sklopu koje se teži predstavljanju Donalda Trampa kao mandžurijskog kandidata koga je izabrao Vladimir Putin lično, tim gigantima je bilo nemoguće bilo šta narediti“, podseća Ljiljana Smajlović. „Oni su se predstavljali kao borci za slobodan internet i na taj način se odupirali svakom pritisku. Međutim, hajka protiv Rusije promenila je politički odnos snaga u Americi i više niko u eliti neće da ide protiv tog talasa, te se sada nesmetano ukidaju desetine i stotine naloga na društvenim mrežama. Time su se te, strahovito moćne kompanije, podvrgle onome što eliti odgovara, i uključile se u tu političku histeriju.“

[povezaneprice]

„I na ovom primeru vidi se da se Amerika nalazi u dvostrukom ratu, unutrašnjem ratu duboke države protiv Donalda Trampa, i spoljnom ratu protiv ostatka sveta, a propagandni rat je deo svega toga“, napominje Slobodan Reljić, i ukazuje da čitavu stvar dodatno opasnim čini to što „nema nikakve zakonske regulative – korporacije su, u stvari, država – niti je uopšte potrebno ikakvo opravdanje za gašenje nepoželjnih sadržaja“.

A osnovni uzrok ovoga što se sada dešava, uveren je Reljić, „jeste gubitak kontrole nad narativom i njegovim posledicama“ uprkos tome što je „95 odsto medija u Americi u vlasništvu svega pet korporacija“.

Objašnjavajući zašto su na istovremenom udaru ideološki toliko suprotstavljeni sadržaji, kao što su Aleks Džons na desnici i World Socialists Web Site ili Alternet na levici, Ljiljana Smajlović objašnjava: „Na udaru su svi koji se suprotstavljaju statusu kvo. Njega treba očuvati, a sve što ga napada je opasno.“

Ovakvom zaključku potvrdu daje učešće Atlantskog saveta u identifikovanju nepoželjnog sadržaja na društvenim mrežama, pri čemu su mogućnosti zloupotrebe utoliko veće što nepoželjne više nisu samo „lažne vesti“ – šta god to tačno značilo – nego i „sejanje podela“, „mrsko ponašanje“, čak i „nizak kvalitet“ vesti. Sve se ovo, od jedne društvene mreže do druge, navodi kao razlog za uklanjanje s mreže.

Slične veze – kakve s američkim bezbednosno-političkim establišmentom ima Atlantski savet kao „čuvar istine“ na društvenim mrežama – postoje i u mejnstrim medijima. Najbolji primer za to predstavlja „Vašington post“, čiji je vlasnik Džef Bezos, preko svoje kompanije „Amazon“, u poslovnom aranžmanu sa CIA vrednom 600 miliona dolara.

Zaključuje Slobodan Reljić: „Sve to služi očuvanju jednog političkog sistema, a ‘Vašington post’ i slični mediji služe za normalizaciju tog sistema, i to u vremenu u kome on ima sve manju podršku stanovništva. Oni koji vladaju nadaju se da će taj raskorak uspeti da iskontrolišu ovakvim sredstvima, ali, ako gledate istorijski, vidi se da je tako nešto neodrživo na duži rok.“