Policija je nekim novinarima uskratila pristup samitu G20. Iako su oni pre toga dobili uredne akreditacije, na dan održavanja samita ima je policija te akreditacije – poništila. Policajci su imali u rukama spisak novinara koji su naknadno proglašeni nepodobnim. Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova je te novinare proglasilo „rizičnim za bezbednost“. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, upitan za ovaj nesvakidašnji postupak, izjavio: „Tu odluku je doneo Savezni ured za štampu zajedno sa Saveznim kriminalističkim uredom i Ministarstvom unutrašnjih poslova koji su smatrali da za to postoje bezbednosni razlozi“. No, o tim „bezbednosnim razlozima“ Zajbert nije hteo da kaže ništa konkretnije.
Novinar javnog servisa ARD Anrd Hence je video kako policajci drže u rukama kopije lista sa nepoželjnim novinarima a njegov snimatelj je bez problema preko ramena jednog policajca snimio jednu takvu listu na kojoj se jasno vide imena. Na listi su bila ukupno 32 imena, od toga su devetorica novinara došla na samit – i morala da se vrate. Novinari izveštavaju i o prilično osornom ponašanju policije prema novinarima. „Na ovoj listi ne želite da se nalazite“ rekla je jedna policajka novinarki ARD. „Zvuči kao pretnja“, piše nemačko izdanje Hafington posta za koje je Hendrik Cerner, portparol Nemačkog sindikata novinara DJV, rekao: „Ovo je nezamislivo za pravnu državu i demokratiju“.
Kršenje zakona o zaštiti podataka
Sindikat novinara ali i aktivisti zaštite podataka o ličnosti govore o teškom kršenju svih postojećih zakona o zaštiti podataka, jer su „crne liste“ očigledno kopirane i razdeljene većem broju policajaca na papirnom formatu A4, pri čemu su ih policajci tretirali bez ikakve diskrecije, tako da je i televizijska ekipa mogla jasno da snimi imena na listama. Bivši savezni poverenik za zaštitu podatakao ličnosti Peter Šar rekao je da je „Nezaštićeno prosleđivanje lista i njihova upotreba teška povreda odredbi o zaštiti podataka“. Novinari sa lista su u opasnosti da, bez konkretnog povoda, budu javno stigmatizovani.
Aktivisti zaštite podataka upozoravaju na teško posledice koje mogu osetiti novinari koji su u Hamburgu optuženi da predstavljaju „bezbednosni rizik“ i čija se imena šire putem crnih lista. Peter Šar smatra da su povrede zakona o zaštiti podataka o ličnosti u ovom slučaju tako teške da smatra da bi zahtevi da nemačka vlada plati odštetu dotičnim novinarima – imali izgleda na uspeh.
Kako se dospeva na crnu listu?
Trenutno se samo nagađa zbog čega je tim novinarima oduzeta već dodeljena akreditacija. Postoje sumnje da je reč o novinarima koji su kritički izveštavali o ponašanju policije u Hamburgu uoči samita, za vreme žestokih sukoba policajaca sa militantnim demonstrantima – protivnicima G20. ARD ne isključuje mogućnost da su akreditacije oduzimane po preporuci stranih tajnih službi. Podseća se da su dvojica novinara sa „crne liste“, Kric Godocki (Špigel onlajn) i Bjer Kicman (foto-agencija Ekšn pres) u oktobru 2014. bili na kratko pritvoreni u Turskoj, nakon što su poslali svoje izveštaje o borbama za sirijski grad Kobane. Da li su se na listi nepoželjnih našli po želji turske tajne službe?
Jedan od novinara sa liste nepoželjnih je pre ovog događaja izveštavao sa aerodromske piste prilikom dočeka predsednika SAD u Hamburgu – da bi mu dan kasnije bila oduzeta akreditacija. ARD spekuliše da se on, poput još jednog kolege iz lista Vezer kurir, zamerio tajnoj službi SAD. Pošto je na crnoj listi i jedan novinar levičarskog dnevnika Junge velt, razmatra se i mogućnost da bi on mogao biti nepodoban zbog bliskosti sa levičarskim krugovima koji su vrlo kritični prema samitu G20.
Slučaj Smit
Na dan samita, 9.7. novinar Flo Smit, koji je na licu meta pratio događaje u Hamburgu, za „Hafington post“ je napisao da su policajci više puta napali njega i njegovu koleginicu i da su im pred licima preteći držali boce sa biber-sprejom, uz uvrede i povike „gubite se odavde!“. Kada su kasnije njih dvoje pokušali da snime kako policajci jure demonstrante, jedan policajac mu je prsnuo u lice biber-sprej „koji je inače mnogo jači od onog u prodaji“, tako da je novinar pao i, kako je kasnije napisao, oporavio se kasnije uz pomoć prolaznika i ljudi iz obližnje zgrade koji su ga primili u stan i pomogli mu. Policija je „Hafington postu“ saopštila da joj „taj incident nije poznat“.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.