Tramp, koji je pre izbora 2016. godine Snoudena nazivao „špijunom koga treba pogubiti“, uoči novembarskog glasanja za reizbor, kaže da „mnogi misle da Snouden nije pravično tretiran“ i da razmišlja da ga pomiluje.
Upitan tokom vikenda na konferenciji za novinare u Trampovom golf klubu u Bedminsteru, u Nju Džersiju, da li će pomilovati Snoudena, odgovorio je da „nije mnogo upoznat sa Snoudenovom situacijom“, ali da će „to razmotriti“. Dodao je da po tom pitanju ne postoji jedinstveni stav među američkim političarima. Snoudenovi advokati tvrde da je on heroj koji je pokazao razmere američke špijunaže, koja uključuje praćenje telefona i svetskih lidera. Njegovi protivnici kažu da je otkrio poverljive informacije. Pozivi za pomilovanje Snoudena preplavili su, u međuvremenu, „Tviter“.
Na toj društvenoj mreži oglasio se i Snouden:
– Poslednji put kada je Bela kuća razmatrala pomilovanje, bilo je 2016. godine, kada je isti državni tužilac koji me optužio, priznao da je, s druge strane, moj rad na razotkrivanju neustavnog sistema masovnog nadzora NSA bio „javna služba“ – naveo je Snouden na „Tviteru“.
Pozive za pomilovanje su, između ostalih, uputili republikanski senatori Rand Pol i Tomas Mesi. Prema američkom Ustavu, predsednik može da pomiluje za „prekršaje protiv SAD“, ali Snouden se i dalje suočava sa saveznim optužbama za prekršaj dekreta o špijunaži iz 1917. godine i krađu vladine svojine.
Ukoliko bi Tramp pomilovao Snoudena, bivši saradnik NSA bio bi 26. osoba koju je pomilovao Tramp otkako se iselio u Belu kuću januara 2017. godine.
Bivši radnik CIA, saradnik NSA i uzbunjivač, Snouden je dobio 2013. godine azil u Rusiji pošto je razotkrio tajne američkog programa masovnog prisluškivanja. Snouden je u aprilu podneo zahtev da mu se boravak u Rusiji produži za još tri godine.
Prošle godine, Snouden je izjavio da bi se vratio u SAD ukoliko bi mu se garantovalo fer suđenje. Snouden je, inače, u Americi optužen za izdaju i špijunažu, zgog čega se suočava sa dugom zatvorskom kaznom. Sada Snouden kaže da se neće vratiti u SAD dok se suočava sa takvim optužbama.
Za to vreme, pojavili su se i pozivi američkom predsedniku da, zajedno sa Snoudenom, pomiluje i osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža. Navode da su u pitanju osobe koje „govore istinu, a koje se krivično gone zbog deljenja istine“.
Bitka oko knjige
Prošle godine Snouden je nagovestio da bi se mogao okrenuti kriptovaluti bitkoinu kako bi zaobišao pokušaj američke vlade da ograniči pristup profitu od objavljivanja njegove knjige. Američki prekršajni sudija izrekao je 7. avgusta sankcije uzbunjivaču zbog prodaje njegovih knjiga, navodeći da je „nedvosmisleno postupao u lošoj nameri“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.